Аутори: Станиша Бркић, превод на енглески Немања Бркић, Владан Ђорђевић
Страна: 311
► Остали детаљи

После осамнаест година рада на пословима истраживања стрељања могу да закључим да је дилема о броју стрељаних наметнута, али да је тотално бесмислена. Зар може да постоји неко ко ће рећи да је мали злочин убити на правди Бога, на пример, 2800 људи? Нису у питању бројеви, па је онда један број већи или мањи од другог. У питању су људи, а њих је неко родио, одгајао, некога су они родили, некоме су се они радовали и неко се њима радовао. Па зар још некоме може бити важан број, осим да бисмо тачно знали именом и презименом, за сваког од њих. Да никог не заборавимо. А могло се и може нам се и то десити.

Дуго је у Крагујевцу био важан број, не да бисмо знали, већ из неког другог разлога, а гурањем ових несрећних људи у тај велики број губио се њихов идентитет. Дуго је помињање имена и презимена било и непожељно јер се помоћу имена није могло стићи до тог броја. Због тога, више од тридесет година после Државне комисије, нико се у Крагујевцу није озбиљно бавио истраживањем и прикупљањем података о стрељањима. Били смо на прагу да те људе још једном, и дефинитивно, убијемо одузимајући им име и личност и претварајући их у број. На срећу, то се у Крагујевцу није догодило.

Станиша Бркић