Knjige▹Pravoslavlje▹Тумачење Јеванђеља
Свети Теофилакт Охридски: Тумачење јеванђеља по Луки; Тумачење јеванђеља по Јовану
Предговор
Није нам поуздано познато каквог је порекла био свети апостол и јеванђелиста Лука.
Рођен је у Антиохији и због тога се усталило мишљење да је св. Лука према свом пореклу био паганин који је примио јудаизам.
Претпоставља се да је по занимању био лекар, а црквено предање додаје томе да је био и живописац.
Свети Лука припада Седамдесеторици Христових ученика. Древно предање сведочи да се њему и Клеопи јавио васкрсли Господ (Лк. 24; 1333). Из књиге Дела апостолских јасно се види да је, почев од другог путовања св. апостола Павла, Лука постао његов стални сатрудник и готово нераздвојни сапутник, не напустивши га чак ни када је ап. Павле био у оковима.
Постоје сведочења да је, после смрти апостола Павла, св. Лука проповедао и да је умро мученичком смрћу у Ахаји.
Лука је своје Јеванђеље написао на молбу неког истакнутог човека, „племенитог Теофила“ који је живео у Антиохији, због којега је касније написао и књигу Дела апостолских. Према мишљењу низа истраживача, Јеванђеље је написано у Риму, и сасвим је извесно да је то могло бити најкасније 62. године нове ере. Свети Лука користио се не само казивањима очевидаца, него и неким писаним сведочанствима о Господњем животу и учењу, која су тада већ постојала. Према његовим сопственим речима, ова казивања и писана сведочанства била су подвргнута најбрижљивијем истраживању, због чега се његово Јеванђеље одликује изузетном тачношћу и у одређењу времена и места догађаја, и у строгој хронолошкој доследности.
Од древних времена сачувала се тврдња да је Лукино Јеванђеље одобрио свети апостол Павле.
ПРВА ГЛАВА
14. Будући да су многи покушапи изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевици и слуге Речи [Логоса], намислих ија, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних речи којима си научен.
Ко су били они, који су покушали? Лажни апостоли, јер су управо многи састављали јеванђеља какво је, на пример, Јеванђеље од Египћана или оно „од Дванаесторице“. Они су само покушали, али нису и окончали. Будући да су их започели без благодати Божије, нису их завршили. Према томе, Лука је добро рекао: „многи су покушали“. Уистину су малобројни, а такви су Матеј и Марко, који су не само покушали, него и окончали, јер су имали Светога Духа који све извршава. О догађајима који су се догодили, каже, јер оно што се односи на Христа није само просто и пуко предање, него је истинито, потпуно поуздано и у целости се може доказати. Реци, Лука, како се то може доказати? Онако, како су нам предали они што су од почетка били очевици, који су били апостоли и слуге Логоса, који од почетка бејаху са Христом и који су својим очима гледали шта је учинио Христос. Отуда је очигледно да Лука није био ученик од самог почетка, него да је то касније постао, јер други бејаху ученици од самог почетка, Петар и Андреј и синови Зеведејеви, и остали (Мт.4; 1822); они су му предали оно што он сам није нити видео, нити чуо. Да познаш темељ оних речи којима си научен. Ја сматрам да ово има два значења. Једно је ово: најпре сам те, Теофиле, поучавао без записа, а сада, кад ти предајем реч записану у Јеванђељу, утврђујем твоју мисао, да не би заборавио оно што сам ти усмено [досл. „незаписано“] предао. Друго је, пак, следеће: ми, људи, имамо обичај да, када нам неко нешто усмено предаје, посумњамо да нам можда говори и лажи. Међутим, када запише оно о чему говори, верујемо да, када не би био сигуран да говори истину, не би ни желео то да запише. Тако каже и Јеванђелиста: ради тога сам ти и написао Јеванђеље, да би са већим поуздањем сачувао оно у чему сам те усмено поучио, имајући више поверења у мене сада, кад сам толико уверен у оно чему сам те усмено поучавао да ти то предајем и у писаном облику. Погледај и израз да познаш [грч. το επιγοσ], јер није рекао „да би знао“, него „да би познао", односно, да би стекао двоструко веће познање и поуздану увереност да не лажем.
5. У време Ирода, цара јудејскога, бејаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена њешва од кћери Аронових, по имену Јелисавета.
Поменуо је Иродово царевање, јер је, с једне стране, желео да приповеда по угледу на пророке, пошто су они овако почињали: у дане Ахаза и Језекије и тога и тога (в. Иса. 1;1), догодило се следеће; с друге стране, пошто ће говорити о Христу, поменуо је Ирода, како би показао да је Христос уистину дошао у време Ирода. Овај Ирод је, наиме, царевао у време када су, према пророштву Јаковљевом (1. Мојс. 49;10), ишчезли кнежеви пореклом из племена Јудиног и тиме се доказује да је тада дошао Христос. Овим постиже и неки други циљ: када говори о времену, показује истинитост Јеванђеља, јер онима, који то желе, даје власт да и на основу временског периода испитају и открију истинитост Јеванђеља. Сасвим је долично започети од Захарије и од Јовановог рођења. Будући да намерава да говори о Христовом рођењу и да је Јован био Христов Претеча, долично је да, пре Христовог рођења, приповеда о Јовановом рођењу: пошто је требало да Дјева роди, ни ово [Јованово] рођење није било лишено чуда благодат је устројила да роди старија жена, која већ беше старица, противно природним законима, иако (је зачела) од мужа. Шта означавају речи: од реда Авијина? Неки сматрају да су постојала два свештеника, која су се смењивала у богослужењу, тј. која су наизменично служила, и да се један звао Авија, а други Захарија. Пошто се, дакле, окончала Авијина служба, чинодејствовао је Захарија. Чини се, међутим, да није тако; наиме, када је довршио храм, Соломон је утврдио и богослужења, која су била седмична. Тако је, на пример, једне седмице поставио Kopeјeве синове, друге Асафа, следеће Авију, а после ње некога другог (в. 2 Дн. 8;14). Услед тога, када каже да Захарија беше од реда Авијина, изгледа да тиме показује да Захарија чинодејствује у Авијиној седмици, а не да је почео да служи после Авијине седмице, јер би тада и рекао: после реда Авијина. Сада, пак, када је рекао од реда Авијина, показује да је он био из Авијиног реда и седмице. Желећи да покаже да је Јован са обе стране законито био од свештеничког рода, рекао је: жена његова од кћери Аронових,јер није било дозвољено узимање жена из неког другог, него управо из овог племена. Име „Јелисавета“, према тумачењу, значи „починак Божији“, а Захарија „сећање Господње“.
6. А бејаху обоје праведни пред Богом
Често се догађа да су неки праведни, али не пред Богом, него само привидно и пред људима. Ово су били Претечини родитељи и, према томе, били су праведни и пред Богом.
И живљаху по свима заповестима и уредбама Господњим беспрекорно.
Заповести су: „не чини прељубу", „не кради“, док су уредбе [грч. „δικαιωματα", црквенословенски „оправданија“ ], на пример, ко опсује оца својега или матер своју, да се погуби (2. Mojc. 21;17), јер је то праведно [грч. δικαιον]. Знај, међутим, да се и заповест може назвати уредбом [ „оправданијем"], јер она чини човека праведним и још више је „оправданије Божије“. У онај дан, Бог ће нам судити имајући заповести као руковођење и као неке писане уредбе [писана „оправданија"], јер је речено: Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали (Јн. 15; 22) и опет: Реч коју Ја Говорих, она ће му судити у последњи Дан (Јн. 12; 48). Због чега је речима: по свима заповестима, додато и беспрекорно? Саслушај и следеће. Често се дешава да многи поступају према Закону Божијем, али све то чине само зато да би се показали пред људима, и из тог разлога нису беспрекорни. Захарија је, пак, беспрекорно извршавао заповести, јер их није творио због тога да би угодио људима.
7. И немаху деце , јер Јелисавета беше нероткиња, и бејаху обоје већ поодмаклих година.
Жене праведника, као и праведне жене, често су биле бездетне, како би ти разумео да Закон не захтева мноштво телесне, него мноштво духовне деце. Бејаху обоје већ стари, и телесно и душевно, јер су и душевно остарили, односно, узнапредовали, положивши усхођење у срцу (в. Пс. 83;6) и имали су читав живот као дан, а не као ноћ, ходећи поштено као по светлости (в. Римљ. 13; 12,13).
9-10. И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за време кађења.
Само чисти каде и свештенодејствују пред Богом, док од нечистих Бог одвраћа Своје лице. Када је на њега дошао ред да кади? Несумњиво, у време очишћења, када је само првосвештеник улазио у Светињу над светињама, да бисмо ми научили следеће: као што је овај првосвештеник, ушавши у Светињу над светињама, добио плод, тако је и Господ Исус, једини и велики истински Архијереј, ушавши у Светињу над светињама, тј. вазневши се телом на Небеса, добио плод Свог јављања у телу наше сопствено усиновљење [Богу] и спасење.
11. А њему се јави анђео Господњи, ставши са десне стране кадионог жртвеника.
Анђео се не открива свима, него само онима чистога срца, какав је био и Захарија. Каже се да је жртвеник [олтар] био кадиони, зато што је постојао и други жртвеник, за свеспаљенице, на којем су спаљивали жртве.
12-14. И збуни се Захарија видевши гa и спопаде гa страх. А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и мнош ће се обрадовати рођењу његову.
Захарија се збунио, јер неуобичајена појава помућује и може уплашити чак и свете. Анђео, међутим, прекида ову помућеност, јер се свуда по овоме разазнају божанска виђења од демонских: ако се помисао у почетку помути, али се затим умири и убрзо се развеје страх, онда је виђење уистину божанско. Ако се, пак, увећа страх и пометеност, онда је виђење демонско. Због чега је анђео рекао: услишена је молитва твоја, и жена твоја Јелисавета родиће ти сина? Зар се Захарија молио за дете, а не због грехова народа? Неки кажу: будући да се молио због грехова народа, и да је требало да му се роди син који ће призивати речима: Гле, Јагње Божије које узима на се гpexe света (Јн. 1;29), анђео му говори како и доликује услишена је молитва твоја, Захарија, и Бог је опростио грехове народа. А затим, као да је хтео да каже: „како ће се то видети", анђео додаје: ради тога ти дајем знак, јер ће ти Јелисавета родити сина. И услед тога, што ће Јелисавета родити, ти треба да се увериш да су народу опроштени греси.
15-17. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме. И он ће напред ићи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.
Садржај
Блажени Теофилакт, Архиепископ Охридски
ТУМАЧЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЛУКИ
Предговор, 7
Прва глава, 8
Друга глава, 25
Трећа глава, 33
Четврта глава, 39
Пета глава, 47
Шеста глава, 53
Седма глава, 60
Осма глава, 67
Девета глава, 77
Десета глава, 89
Једанаеста глава, 101
Дванаеста глава, 113
Тринаеста глава, 132
Четрнаеста глава, 141
Петнаеста глава, 152
Шеснаеста глава, 162
Седамнаеста глава, 173
Осамнаеста глава, 183
Деветнаеста глава, 195
Двадесета глава, 205
Двадесет прва глава, 211
Двадесет друга глава, 218
Двадесет трећа глава, 236
Двадесет четврта глава, 248
Блажени Теофилакт, Архиепископ Охридски
ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ
Предговор, 261
Прва глава, 263
Друга глава, 292
Трећа глава, 300
Четврта глава, 313
Пета глава, 330
Шеста глава, 344
Седма глава, 364
Осма глава, 379
Девета глава, 395
Десета глава, 408
Једанаеста глава, 420
Дванаеста глава, 435
Тринаеста глава, 452
Четрнаеста глава, 465
Петнаеста глава, 478
Шеснаеста глава, 485
Седамнаеста глава, 494
Осамнаеста глава, 503
Деветнаеста глава, 515
Двадесета глава, 530
Двадесет прва глава, 539
ХРОНОЛОШКА ТАБЛИЦА ЈЕВАНЂЕЉА, 54
Није нам поуздано познато каквог је порекла био свети апостол и јеванђелиста Лука.
Рођен је у Антиохији и због тога се усталило мишљење да је св. Лука према свом пореклу био паганин који је примио јудаизам.
Претпоставља се да је по занимању био лекар, а црквено предање додаје томе да је био и живописац.
Свети Лука припада Седамдесеторици Христових ученика. Древно предање сведочи да се њему и Клеопи јавио васкрсли Господ (Лк. 24; 1333). Из књиге Дела апостолских јасно се види да је, почев од другог путовања св. апостола Павла, Лука постао његов стални сатрудник и готово нераздвојни сапутник, не напустивши га чак ни када је ап. Павле био у оковима.
Постоје сведочења да је, после смрти апостола Павла, св. Лука проповедао и да је умро мученичком смрћу у Ахаји.
Лука је своје Јеванђеље написао на молбу неког истакнутог човека, „племенитог Теофила“ који је живео у Антиохији, због којега је касније написао и књигу Дела апостолских. Према мишљењу низа истраживача, Јеванђеље је написано у Риму, и сасвим је извесно да је то могло бити најкасније 62. године нове ере. Свети Лука користио се не само казивањима очевидаца, него и неким писаним сведочанствима о Господњем животу и учењу, која су тада већ постојала. Према његовим сопственим речима, ова казивања и писана сведочанства била су подвргнута најбрижљивијем истраживању, због чега се његово Јеванђеље одликује изузетном тачношћу и у одређењу времена и места догађаја, и у строгој хронолошкој доследности.
Од древних времена сачувала се тврдња да је Лукино Јеванђеље одобрио свети апостол Павле.
ПРВА ГЛАВА
14. Будући да су многи покушапи изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевици и слуге Речи [Логоса], намислих ија, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних речи којима си научен.
Ко су били они, који су покушали? Лажни апостоли, јер су управо многи састављали јеванђеља какво је, на пример, Јеванђеље од Египћана или оно „од Дванаесторице“. Они су само покушали, али нису и окончали. Будући да су их започели без благодати Божије, нису их завршили. Према томе, Лука је добро рекао: „многи су покушали“. Уистину су малобројни, а такви су Матеј и Марко, који су не само покушали, него и окончали, јер су имали Светога Духа који све извршава. О догађајима који су се догодили, каже, јер оно што се односи на Христа није само просто и пуко предање, него је истинито, потпуно поуздано и у целости се може доказати. Реци, Лука, како се то може доказати? Онако, како су нам предали они што су од почетка били очевици, који су били апостоли и слуге Логоса, који од почетка бејаху са Христом и који су својим очима гледали шта је учинио Христос. Отуда је очигледно да Лука није био ученик од самог почетка, него да је то касније постао, јер други бејаху ученици од самог почетка, Петар и Андреј и синови Зеведејеви, и остали (Мт.4; 1822); они су му предали оно што он сам није нити видео, нити чуо. Да познаш темељ оних речи којима си научен. Ја сматрам да ово има два значења. Једно је ово: најпре сам те, Теофиле, поучавао без записа, а сада, кад ти предајем реч записану у Јеванђељу, утврђујем твоју мисао, да не би заборавио оно што сам ти усмено [досл. „незаписано“] предао. Друго је, пак, следеће: ми, људи, имамо обичај да, када нам неко нешто усмено предаје, посумњамо да нам можда говори и лажи. Међутим, када запише оно о чему говори, верујемо да, када не би био сигуран да говори истину, не би ни желео то да запише. Тако каже и Јеванђелиста: ради тога сам ти и написао Јеванђеље, да би са већим поуздањем сачувао оно у чему сам те усмено поучио, имајући више поверења у мене сада, кад сам толико уверен у оно чему сам те усмено поучавао да ти то предајем и у писаном облику. Погледај и израз да познаш [грч. το επιγοσ], јер није рекао „да би знао“, него „да би познао", односно, да би стекао двоструко веће познање и поуздану увереност да не лажем.
5. У време Ирода, цара јудејскога, бејаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена њешва од кћери Аронових, по имену Јелисавета.
Поменуо је Иродово царевање, јер је, с једне стране, желео да приповеда по угледу на пророке, пошто су они овако почињали: у дане Ахаза и Језекије и тога и тога (в. Иса. 1;1), догодило се следеће; с друге стране, пошто ће говорити о Христу, поменуо је Ирода, како би показао да је Христос уистину дошао у време Ирода. Овај Ирод је, наиме, царевао у време када су, према пророштву Јаковљевом (1. Мојс. 49;10), ишчезли кнежеви пореклом из племена Јудиног и тиме се доказује да је тада дошао Христос. Овим постиже и неки други циљ: када говори о времену, показује истинитост Јеванђеља, јер онима, који то желе, даје власт да и на основу временског периода испитају и открију истинитост Јеванђеља. Сасвим је долично започети од Захарије и од Јовановог рођења. Будући да намерава да говори о Христовом рођењу и да је Јован био Христов Претеча, долично је да, пре Христовог рођења, приповеда о Јовановом рођењу: пошто је требало да Дјева роди, ни ово [Јованово] рођење није било лишено чуда благодат је устројила да роди старија жена, која већ беше старица, противно природним законима, иако (је зачела) од мужа. Шта означавају речи: од реда Авијина? Неки сматрају да су постојала два свештеника, која су се смењивала у богослужењу, тј. која су наизменично служила, и да се један звао Авија, а други Захарија. Пошто се, дакле, окончала Авијина служба, чинодејствовао је Захарија. Чини се, међутим, да није тако; наиме, када је довршио храм, Соломон је утврдио и богослужења, која су била седмична. Тако је, на пример, једне седмице поставио Kopeјeве синове, друге Асафа, следеће Авију, а после ње некога другог (в. 2 Дн. 8;14). Услед тога, када каже да Захарија беше од реда Авијина, изгледа да тиме показује да Захарија чинодејствује у Авијиној седмици, а не да је почео да служи после Авијине седмице, јер би тада и рекао: после реда Авијина. Сада, пак, када је рекао од реда Авијина, показује да је он био из Авијиног реда и седмице. Желећи да покаже да је Јован са обе стране законито био од свештеничког рода, рекао је: жена његова од кћери Аронових,јер није било дозвољено узимање жена из неког другог, него управо из овог племена. Име „Јелисавета“, према тумачењу, значи „починак Божији“, а Захарија „сећање Господње“.
6. А бејаху обоје праведни пред Богом
Често се догађа да су неки праведни, али не пред Богом, него само привидно и пред људима. Ово су били Претечини родитељи и, према томе, били су праведни и пред Богом.
И живљаху по свима заповестима и уредбама Господњим беспрекорно.
Заповести су: „не чини прељубу", „не кради“, док су уредбе [грч. „δικαιωματα", црквенословенски „оправданија“ ], на пример, ко опсује оца својега или матер своју, да се погуби (2. Mojc. 21;17), јер је то праведно [грч. δικαιον]. Знај, међутим, да се и заповест може назвати уредбом [ „оправданијем"], јер она чини човека праведним и још више је „оправданије Божије“. У онај дан, Бог ће нам судити имајући заповести као руковођење и као неке писане уредбе [писана „оправданија"], јер је речено: Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали (Јн. 15; 22) и опет: Реч коју Ја Говорих, она ће му судити у последњи Дан (Јн. 12; 48). Због чега је речима: по свима заповестима, додато и беспрекорно? Саслушај и следеће. Често се дешава да многи поступају према Закону Божијем, али све то чине само зато да би се показали пред људима, и из тог разлога нису беспрекорни. Захарија је, пак, беспрекорно извршавао заповести, јер их није творио због тога да би угодио људима.
7. И немаху деце , јер Јелисавета беше нероткиња, и бејаху обоје већ поодмаклих година.
Жене праведника, као и праведне жене, често су биле бездетне, како би ти разумео да Закон не захтева мноштво телесне, него мноштво духовне деце. Бејаху обоје већ стари, и телесно и душевно, јер су и душевно остарили, односно, узнапредовали, положивши усхођење у срцу (в. Пс. 83;6) и имали су читав живот као дан, а не као ноћ, ходећи поштено као по светлости (в. Римљ. 13; 12,13).
9-10. И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за време кађења.
Само чисти каде и свештенодејствују пред Богом, док од нечистих Бог одвраћа Своје лице. Када је на њега дошао ред да кади? Несумњиво, у време очишћења, када је само првосвештеник улазио у Светињу над светињама, да бисмо ми научили следеће: као што је овај првосвештеник, ушавши у Светињу над светињама, добио плод, тако је и Господ Исус, једини и велики истински Архијереј, ушавши у Светињу над светињама, тј. вазневши се телом на Небеса, добио плод Свог јављања у телу наше сопствено усиновљење [Богу] и спасење.
11. А њему се јави анђео Господњи, ставши са десне стране кадионог жртвеника.
Анђео се не открива свима, него само онима чистога срца, какав је био и Захарија. Каже се да је жртвеник [олтар] био кадиони, зато што је постојао и други жртвеник, за свеспаљенице, на којем су спаљивали жртве.
12-14. И збуни се Захарија видевши гa и спопаде гa страх. А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и мнош ће се обрадовати рођењу његову.
Захарија се збунио, јер неуобичајена појава помућује и може уплашити чак и свете. Анђео, међутим, прекида ову помућеност, јер се свуда по овоме разазнају божанска виђења од демонских: ако се помисао у почетку помути, али се затим умири и убрзо се развеје страх, онда је виђење уистину божанско. Ако се, пак, увећа страх и пометеност, онда је виђење демонско. Због чега је анђео рекао: услишена је молитва твоја, и жена твоја Јелисавета родиће ти сина? Зар се Захарија молио за дете, а не због грехова народа? Неки кажу: будући да се молио због грехова народа, и да је требало да му се роди син који ће призивати речима: Гле, Јагње Божије које узима на се гpexe света (Јн. 1;29), анђео му говори како и доликује услишена је молитва твоја, Захарија, и Бог је опростио грехове народа. А затим, као да је хтео да каже: „како ће се то видети", анђео додаје: ради тога ти дајем знак, јер ће ти Јелисавета родити сина. И услед тога, што ће Јелисавета родити, ти треба да се увериш да су народу опроштени греси.
15-17. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме. И он ће напред ићи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.
Садржај
Блажени Теофилакт, Архиепископ Охридски
ТУМАЧЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЛУКИ
Предговор, 7
Прва глава, 8
Друга глава, 25
Трећа глава, 33
Четврта глава, 39
Пета глава, 47
Шеста глава, 53
Седма глава, 60
Осма глава, 67
Девета глава, 77
Десета глава, 89
Једанаеста глава, 101
Дванаеста глава, 113
Тринаеста глава, 132
Четрнаеста глава, 141
Петнаеста глава, 152
Шеснаеста глава, 162
Седамнаеста глава, 173
Осамнаеста глава, 183
Деветнаеста глава, 195
Двадесета глава, 205
Двадесет прва глава, 211
Двадесет друга глава, 218
Двадесет трећа глава, 236
Двадесет четврта глава, 248
Блажени Теофилакт, Архиепископ Охридски
ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ
Предговор, 261
Прва глава, 263
Друга глава, 292
Трећа глава, 300
Четврта глава, 313
Пета глава, 330
Шеста глава, 344
Седма глава, 364
Осма глава, 379
Девета глава, 395
Десета глава, 408
Једанаеста глава, 420
Дванаеста глава, 435
Тринаеста глава, 452
Четрнаеста глава, 465
Петнаеста глава, 478
Шеснаеста глава, 485
Седамнаеста глава, 494
Осамнаеста глава, 503
Деветнаеста глава, 515
Двадесета глава, 530
Двадесет прва глава, 539
ХРОНОЛОШКА ТАБЛИЦА ЈЕВАНЂЕЉА, 54
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Свети Теофилакт Охридски: Тумачење јеванђеља по Луки; Тумачење јеванђеља по Јовану
Издавач: Образ светачки
Страна: 564 (cb)
Povez: тврди са омотом
Писмо: ћирилица
Формат: 21 cm
Година издања: 2018
ИСБН: 978-86-86555-94-6
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (