Аутор: Ричард Темпл
Страна: 210
► Остали детаљи

Света уметност може бити одређена као уметност која буди и одржава унутрашњи однос са општом стварношћу. Ипак, она то не може учинити спонтано, већ захтева да у њу унесемо део себе. Неопходно је да сазнамо како да гледамо, јер услед ове слабости њено деловање на нас ће бити искривљено или онемогућено нашим сопственим субјективним асоцијацијама. Сврха ове књиге је остварење помоћи која се нуди човеку при посматрању облика свете уметности, односно икона. Она нуди храбри преглед бројних тајновитих идеја или идеја унутрашњег развоја блиских срцу хришћанског Предања. Ове идеје нас изазивају да размишљамо на нов начин, не само о хришћанству, већ и о животу по себи. Размишљање на нов начин је први корак према јединственој делатности људске душе коју називамо гледање. Ни идеје ни слике по себи не могу узроковати наше виђење, али оне могу усмерити нашу пажњу и отворити нас за универзалну Тајну која нема ни име ни облик.

„Запад је начелно био ненаклоњен тајновитости (mysticism) и настојао је да је спусти на маргине културе или да је напада као јерес. Порекло иконе је по својој суштини тајновито и управо то питање покушавам да истражим у овој књизи.“ (Ричард Темпл)

Садржај

Предговор Јакоба Нидлмана, 7
Увод, 9

ОСНОВА ХРИШЋАНСТВА
1. Духовне алегорије, 13
2. Унутрашњи развој i Вечна философија, 19
3. Хеленистичка философија, 26
4. Гностичко виђење, 45
5. Исихазам и Добротољубље, 61
6. Плотин и неоплатонска мисао, 78
7. Дионисије Ареопагит, 86


ИКОНА
8. Фајумски портрети, 95
9. Синајски Христос, 102
10. Пресвета Богородица са Синаја: слика небеске светлости и духовног војевања, 108
11. Косма Индокоплест и нацрт васељене, 114
12. Орфеј - Христос и тајновито тело Цркве, 118
13. Свети Ђорђе и аждаја, 129
14. Топографска позадина: Божански зрак (Огањ) и силазак Светлости, 138
15. Два света: унутрашњи и спољашњи, 147
16. Светлост, 157
17. Гобородица, 168
18. Иконостас: јединство и мноштво, 177
19. Закључак: Повратак Вечној философији, 189

Забелешке, 193