Аутор: Драган Хамовић
Страна: 207
► Остали детаљи

Зборник радова са научног скупа одржаног 14. маја 2015. у Чачку, на 90-годишњицу песниковог рођења, у оквиру програма 52. "Дисовог пролећа"

Текстовима су заступљени: Радивоје Микић, Јован Делић, Драган Хамовић, Бојан Јовић, Александар Милановић, Бранко Златковић, Јелена Панић Мараш, Никола Маринковић, Миломир Гавриловић, Милица Томовић, Владимир Димитријевић и Владан Бајчета.

У зборнику „Поезија Бранка В. Радичевића“ разматране су одлике његове песничке поетике, као и статус Радичевићеве поезије у контексту главног развојног тока, као наследника авангарде и једног од главних носилаца нових модерних продора педесетих, као и шездесетих година. Средишњи тематски простор Радичевићев обухвата завичајно подручје Западне Србије, не само у дијалогу са живим фолклорним наслеђем, него и митологизовањем ратног историјског удеса појединца, најпре сељака који земљу обрађује као ратар и брани као ратник. Отуда су и култ предака и народни живот, еротизам, архетипови земље и жене, као и однос према колективу – теме у зборнику разматране са више страна. Незаобилазна тема била је и песниково језикотворство, стварање разних типова неологизама, у чему се исказао међу најособенијим иноваторима. Метапоетичка линија Радичевићеве поезије, тематизовање самог процеса настанка, деловања и домета песме и речи исцрпно је анализована, а проблем лирског Ја и ауторске инстанце сагледавао се унутар истих тематских подстицаја у различитим песмама и периодима. Проучаван је и однос поезије за децу Бранка В. Радичевића и усменог стваралаштва, потом запажена поема о стрељању у Крагујевцу, као и први талас критичке рецепције овог аутора. Бранко В. Радичевић остао је дуго по страни од систематичнијег тумачења и вредновања из разлога понајмање књижевних и неоправдано је одсутан из савремене књижевне свести о динамичној другој половини двадесетог века.

Зборник „Поезија Бранка В. Радичевића“ научно образложено показује да је ова поезија међу највишим остварењима поменутог периода, да је и даље веома подстицајна и да многим новим читаоцима може значити истинско књижевно откриће. У сваком случају, у првој постави послератног песничког модернизма, уз редовна имена Васка Попе, Миодрага Павловића и Стевана Раичковића, неизоставно морамо прикључити и вишестрану ауторску појаву Бранка В. Радичевића.