Ђовани Ермете Гаета био је песник и композитор који је у својим стиховима умео да оживи дух једне епохе изражавајући на изузетан начин општи, народни и национални значај песме, типичан за Италију и Напуљ. Његова Песма о реци Пијави опевала је борбено залагање Италијана у Великом рату.

Српска песма, једино прозно дело овог наполитанског аутора, писано је у мелодрамском стилу. Кроз казивање групе српских избеглица затечених 1915. у Солуну, књига говори о трагедији окупираног српског народа у Великом рату, о њиховој чежњи за домовином и намери да је ослободе. На самом почетку, аутор је навео песму Ода народу српском, надасве познатог и екстравагантног Габријела Д’Анунција, великог познаваоца српске историје који је на изванредан начин знао да опева и глорификује историју једног народа. Препев ове песме сачинио је песеник и преводилац Драган Мраовић, чији је један од најзначајнијих превода Дантеова Божанствена комедија.