Аутори: Милан Бојић, илустрације Владимир Крстић Лаци
Страна: 32
► Остали детаљи

Ово су истините приче о догађајима и људима, учесницима највеће битке у савременој српској историји која се одиграла у околини карауле Кошаре на српско-албанској граници 1999. године. Кроз 12 акционих, готово филмских прича и сјајне илустрације деци је испричано како је спречен копнени напад на Косово и Метохију током НАТО напада на Србију, како је само стотинак наших војника одбило први удар неколико десетина пута јачег непријатеља, како су српске елитне јединице месецима водиле велике борбе за сваки педаљ српске земље уз свест да нема повлачења, нема предаје.

Хероји ових прича су сви који су се борили на Кошарама, иако се по имену помињу само неки од њих. Док су животом својим бранили српску децу и породице, у свим тим јунацима оживео је величанствени дух кнеза Лазара и Милоша Обилића.Ова књига је споменик њиховој огромној храбрости и жртви.

Књигу „Кошаре: Нови косовски бој“ сачинио је опробани ауторски тандем који је заједно направио и сада већ познату књигу „Српски јунаци од Косовског боја до Кошара“ : Милан Бојић као аутор текста и Владимир Крстић Лаци, један од наших најбољих илустратора. Књига је пуна акције како у тексту тако и у илустрацијама, и мнго је „бржа“ од Српских јунака који су такође пуни акције. Модеран дизајн, али и веза са Косовском битком је нешто што се провлачи кроз целу књигу, јер битку за Кошаре, не без разлога , зову „нови косовски бој.

У књизи су описане истините акције скоро свих јединица које су браниле Кошаре, а ту су и најпознатији јунаци ове битке(Тибор Церна, Леовац, Груби, Јагуар…), као и многи други који су се несебично жртвовали за своје породице, веру и отаџбину.

Одломак из приче „Велики петак“ о првом удару непријатеља на Кошаре

Тог страшног 9. априла на удару се прво нашло 13 наших војника смештених на врху Маја Глава. Њих је опколило неколико стотина терориста и засуло их пакленом ватром. Наши су пружили отпор, а непријатељ је на то одговорио још снажније. Без престанка су их засипали ракетама и бомбама чије су детонације изазивале снажно подрхтавање земље. Митраљезима су решетали дрвеће иза којег су се заклонили опкољени јунаци и орали земљу око њих. А они су стоички подносили пљускове земље помешане с мокрим лишћем и поломљеним гранама, који су се обрушавали на њих. Знали су да за српског војника нема повлачења, нема предаје!

Војник Драган Грубић звани Груби дошао је на генијалну идеју како да надмудри непријатеља. И почео је гласно да издаје наређења непостојећим војницима: Леви батаљон више напред, нема чекања! Турци, дошао вам је црни петак! То је збунило Албанце који су знали српски. Груби је обману изводио мајсторски: почео је гласно да се смеје, а тај заразни смех се проширио на све војнике. Кад се осврнуо, видео је да се сви његови саборци гласно смеју с подигнута три прста. Победнички смех је надјачао заглушујућу буку непријатељског оружја. Од њега је читава шума почела да се ори. Планински ветар је тај смех донео до непријатеља и унео велику пометњу у његове редове. Били су убеђени да се то смеје много српских војника. Језу им је изазивала мисао да су ударили на непријатеља који на њихов урагански напад одговара смехом.