Аутор: Милорад Шапчанин
Страна: 244
► Остали детаљи

Невеста Љутице Богдана и изабране песме надовезују се својим садржајем на збирке Песме и Монах и изабране песме. Лирска поезија је, као и у пређашњим збиркама, мелодична, каткада сентименталног и елегичног тона, а песник, доследно правцу којем припада, романтичарски бива надахнут мотивима природе, љубави, отаџбине, вере. Слично пређашњим збиркама, и овде је наглашен аутопоетички моменат.
Невеста Љутице Богдана је спев инспирисан личношћу из народне поезије. Но, Шапчанин, под утицајем немачке књижевности коју је читао, Љутицу Богдана ставља у улогу трагичног романтичног јунака, који се заљубљује у сиромашну властелинку. Иако је, оновремено, спев био добро прихваћен међу читалаштвом, чувени критичар Јован Скерлић ју је у својим критикама (Наши и страни: писци и књиге II) назвао песничком детињаријом.