Autori: Solmaz Kamuran ; prevela s engleskog Mirjana Živković
Strana: 240
► Ostali detalji

U periodu našeg iskušeništva koji mi se sada čini tako daleko, monah Ištvan bi nam u teškim trenucima govorio:„Ne možete odrediti tačan pravac kretanja broda sudbine, ali postoji makar jedno kormilo koje možete uhvatiti dok se život osipa na talasima mora.” Ova rečenica koja je svojevremeno razgorevala oganj hrabrosti u našim posustalim srcima sada ne može ni da me uteši. Mislim da je pravac kojim plovi brod sudbine zacrtan mnogo pre nego što smo mi osvanuli na licu zemlje, a da je kormilo u našim rukama zaludna igračka u poređenju sa točkom sudbine; pa opet, da sam imalo posumnjao da je naša priču vredna pričanja, rekao bih:„Šta je još na ovom svetu ostalo da se kaže, na kraju, svi ljudi i sve stvari liče jedni na druge, baš kao što ličimo nas dvojica”, i ne bih ni uzeo olovku u ruke.

Kraj 1600. godine. Snažnim vihorom ratova otrgnut sa rodne zemlje, mladić iz Kluža dospeva u „grad kroz koji protiče more.” Uprkos okolnostima koje se menjaju iz dana u dan, brojnim patnjama i nemaštini, u mladiću ne prestaje da raste zamisao da otvori štampariju... U svom šestom romanu, Solmaz Kamuran vodi čitaoce na putovanje kroz vreme koje predstavlja svojevrsnu igru mašte i stvarnosti. Tokom ovog putovanju opisanog živopisnim jezikom i sa upečatljivim zapletom skoknućete u osamnaesti vek i obići gradove Srednje Evrope, bićete potreseni užasima ratova, raznežiće vas podsećanje na slovo „džim” iz klasične ljubavne poezije. Ponekad ćete se peti Galatom i strmim brežuljcima „grada kroz koji protiče more” i dok čamcem budete krstarili Zlatnim rogom udisaćete atmosferu nekadašnjeg Carigrada. Potom se vraćate u sadašnjost, uzdišete u parkovima Budimpešte oživljavajući životne priče zaboravljene na prašnjavim rafovima moskovske starinarnice, odlazite u Carigrad gde vas dočekuju ljubav i uzbuđenje...

Mađar je u osnovi priča o upečatljivom unutrašnjem putovanju Ibrahima Muteferike.