Аутори: Топографија и социографија, др Милош Немањић
Страна: 352
► Остали детаљи

На трагу културног обрасца српског народа, изгубљеног негде на путу кроз XX век

„У модерним друштвима – пише Милосав Јанићијевић – готово свако важније подручје друштвене делатности има своју елиту, тако да је плурализам елита једно од најважнијих обележја савремених друштава”.

Ко је чинио прву српску елиту?
Чинили су је образовани, млади људи жељни знања које су стицали испрва ван Србије а касније и у њој. Били су то појединци који су се знањем и упорношћу издвајали из својих генерација и користили све, често врло ограничене, могућности да би достигли свој племенити циљ – образовање.
Топографски и социографски приступ омогућава нам да замислимо како су мапом “мале Србије корачали велики људи”, Крагујевац, Пирот, Крушевац, Нови Сад, Београд.
Дужну пажњу аутор је посветио женама као малобројном, али изузетно светлом и вредном слоју српске интелигенције тог времена.
До сада ретко истраживан, слој српске интелигенције представља и српско свештенство, њихово школовање од оснивања богословске академије.

“Кад је реч о култури једног народа морају се узети у обзир све гране његовог духовног живота: не само његова наука, него исто тако његова вера и морал, његова књижевност и уметност, његова политика и право, његова војска и привреда, његови обичаји и забаве… Тек на основу свега тога може се рећи какав културни образац тај народ има, и колико је тај образац продубљен и префињен…”
Слободан Јовановић, Један прилог за проучавање српског националног карактера

“…У једној претежно сељачкој средини, где је малобројна интелигенција била у почетку развоја, реч “наука” имала је мистичан, чак магичан призвук. Научно је само собом морало бити и истинито, а научник је уживао углед апостола истине. Први слој домаће интелигенције упила је државна управа јер су јој недостајали стручњаци који су се брзо пели лествицама државне хијерархије. Школа је постала одскочна даска за продор у јавни живот.”