Аутор: Ернест Хемингвеј
Страна: 102
► Остали детаљи

Хемингвеј је у овој причи изрекао целу филозофију "изгубљене генерације". Људи се очајнички боре за своју срећу, муче се и крваве због ње, али онда, када она треба бити потпуно њихова, када требају осетити пуну лепоту те борбе за њу - њене плодове, долазе мрачне силе које му их отимају. "Сувише би било лепо да би тако дуго потрајало" каже старац када је уловио велику рибу. Али Хемингвеј, коме је борба увјек значила исто што и живот, ни овде не види излаз у покоравању и безнађу. Његов старац Сантјаго се прво бори да улови рибу која ће му донети срећу, богатство, да би се касније са истом жестином бацио на морске псе који су му је хтели отети. Међутим, када постаје свестан да је поражен, он ипак не клоне духом, већ се спрема заједно с дечаком на нове борбе. После пораза старац говори себи: "Човек није створен да буде побеђен. Човека могу уништити, али га не могу поразити".