Аутори: приредила Александра Нинковић Ташић, преводилац Милан Јевтић
Страна: 383
► Остали детаљи

„Књига има две интересантне стране. Никада раније нисам нашао комплетну причу о американизацији досељеника, нити сам икада прочитао тако једноставно излагање о развитку модерне науке, написано за оне који о њој мало знају, као што сам то у овој књизи нашао. Међутим, ова књига има далеко већу вредност. Излагање о његовом животу у родном месту као чобанина писано је живим стилом који се примиче најузвишенијој књижевној уметности. Овакав једноставан и директан метод одражава се и у најузбудљивијим његовим романтичним моментима кроз целу књигу.”
The Saturday Review, 1923.

„Ово је књига коју треба читати. Нарочито треба да је читају млади студенти, не само због тога што ће им развити интересовања за науку, већ што ће их упознати са једном врстом личности вредном да се таква увек пожели.”Тхе Неw Републиц, 1923.„Мило ми је што од Вас чујем да Вам се превод моје аутобиографије допада. Немачки превод се сад штампа у популарном издању, а и оригинално американско дело се такође штампа у популарном издању и намењено је американској омладини. Американцима, Немцима и Французима много се допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило јер сам моју аутобиографију зато писао да у њој представим свету српски народ и српску мајку. Изванредна популарност те аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена. Неки одломци из ње ушли су у американске уџбенике.”
Михајло Идворски Пупин, из писма идворском пароху, 29. маја 1930.