Аутор: Фјодор М. Достојевски
Страна: 533
► Остали детаљи

Роман Злочин и казна  је изузетни пример модерног психолошког романа, у којем је Достојевски приказао сурову егзистенцију једног младог студента – Раскољникова, амбициозног и рационалног младића.

Описујући његов студентски живот, Достојевски је пажњу придавао ономе што је Раскољникова највише оптерећивало. Живот у беди и непосредном окружењу наводио га је на разноразна проматрања, која би му помогла у борби за животну егзистенцију. Како је време одмицало, Раскољников је схватио да би му убиство газдарице, старе лихварке, једино помогло, јер би помоћу њеног новца могао достојно да живи. Међутим, и при самом размишљању уочавамо раскол у Раскољникову: убиство старице би помогло многима попут њега, али му хришћанска и морална начела говоре да у сваком злочину лежи људска промашеност. Упркос томе, одлучује да себе сврста у групу изузетних људи, у којој је злочин или било који други грех објашњив само уколико он води до некаквог напретка.

При томе, јаку жељу за убиством старе лихварке буди писмо његове мајке у којем му саопштава како се његова сестра Дуња удаје да би му обезбедила новац за завршетак студија. Поражен тим сазнањем, Раскољников убија старицу и од тада постаје човек на међи, човек у борби између добра и зла. У својој страдалачкој судбини, сусреће људе сличне њему: Свидригајлова – човека гнусне прошлости, као и сиромашну породицу Мармеладов. На путу ка свом избављењу помажу му Разумихин и Соња, али и
Порфирије Петрович, наводећи га да призна кривицу. Спознавши у Соњи доброту, Раскољников одлучује да се суочи са злочином. По први пут узима Јеванђеље које му је Соња у затвору донела, верујући у своје спасење и у њена убеђења.

Седам година затвора изгледало је као седам дана у тренуцима среће, а „Раскољников још није знао да се нови живот не добија бадава, да га треба скупо купити, платити га великим, будућим подвигом… Али ту почиње једна нова повест, повест поступног обнављања човековог, повест поступног препорађања његовог, поступног прелаза из једног света у други, познанства са новом, досад незнаном стварношћу.”