Autori: Erik Sass, Steve Wiegand, Urednici mentalne higijene
Strana: 402
► Ostali detalji

O knjizi:
Istorija je...
(a) gomila gluposti
(b) košmar iz kog želim da se probudim
(c) zaražena lažima kao uličarka sifilisom

Uparite:
(1) Stiven Dedalus (Odiseja Džejmsa Džojsa)
(2) Henri Ford
(3) Artur Šopenhauer
Ispostaviće se da odgovor ne mora biti glupav, košmaran ili zaražen. Najinteresantniji događaji naše prošlosti su, zahvaljujući Mentalnoj_higijeni, izdvojeni i prikazani u punom sjaju. Kombinacija manje poznatih priča i neverovatnih - ali istinitih - činjenica, upoznaće vas, uz smeh do suza, sa prvih 60 000 godina naše civilizacije. Imajte na umu - istina ne mora da bude dosadna.
Kome je knjiga namenjena:
Siromašnima: Siromašni su tamanili živinu, domaću i divlju, znači: patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Ribe je u Nilu bilo u izobilju, pa je verovatno predstavljala glavni izvor proteina u ishrani širokih narodnih masa. Osnova popularnih specijaliteta bili su grgeč, som i cipal. Za dezert su jeli voće - smokve, urme, nar, grožđe i lubenice.
Ljubiteljima leda za viski i ostale namene: 10 000 g.p.n.e. Led na polovima počinje da se topi i podiže nivo mora za 30 m.
Pripitomljivačima: Arheolozi tvrde da su ljudi pripitomili pšenicu pre, otprilike, jedanaest hiljada godina - mada se slobodno može reći da je pšenica pripitomila ljude. Kako god zvučalo, to ostaje pitanje zbog kog se evolucioni biolozi češkaju i gde ih ne svrbi.
Onima koji veruju: Većina ranih religija bila je politeistička (višebožačka), što znači da bi sledbenici trebalo da pogode raspoloženje određenog boga ili boginje ne bi li im se dodvorili žrtvovanjem dragocenosti, životinja, pa i ljudi, ako zagusti. Previše pažnje jednom bogu budi ljubomoru ostalih, koje, takođe, valja pridobiti molitvom i žrtvom.
Onima koji ne vole istoriju: Ako je nešto dosadno, onda to može da bude istorija. Ali, samo ako je ispričana dosadno. Ako je ispričana kao u ovoj knjizi, istorija će i lošim đacima postati veoma zanimljiva.
Onima koji vole da sade i seju: Da bi se osigurali od "gladnih godina" poljoprivrednici su se u vreme blagostanja odricali dela prinosa, koji su čuvani za "ne daj bože".
Delovi iz knjige:
Glavno jelo - Školjke
Ako je išta sigurno, to je da smo mi, ljudi, stalno gladni. Kada je savremeni čovek (homo sapiens sapiens), pre više od šezdeset hiljada godina, napustio Afriku da pokori planetu, naseljavao se blizu izvora hrane, pa su plodne oblasti postale naseljenije; neke grupe su nastanile šume, jer su volele da se igraju lova, a druge su izabrale livade sa krdima stoke. U Meksiku kamenog doba stanovnici obala su hiljadama godina opstajali zahvaljujući školjkama, pa su za sobom ostavili gomilu praznih ljuštura.
Delimo se - Zemlja je mala

Takođe je sigurno: ne volimo da delimo. Plemena su se neprestano borila za teritoriju, te su neka potisnuta u manje prijateljsko okruženje - ali su nomadi naučili da izvuku najbolje iz oskudnih resursa. Arapi su pokorili prostrano arapsko poluostrvo pripitomivši i eksploatišući izdržljivu pustinjsku "lađu" - kamilu koja ih je nosala od jedne do druge oaze. U centralnoj Aziji su se odlučili za konje i ovce i lutali hiljadama kilometara u potrazi za dobrom ispašom. Inuiti su naučili da prave kuće od leda.

ŠTA SE ZGODI KAD SE

2 500 000 g.p.n.e. Homo habilis, prvi pračovek, koristi kamena oruđa u Africi.
2 000 000 g.p.n.e. Razni praljudi se šire planetom.
1 500 000 g.p.n.e. Humanoidi ovladavaju vatrom.
300 000 g.p.n.e. Neandertalci žive u Evropi.
150 000 g.p.n.e. Sahara je bogata žitnica.
130 000 g.p.n.e. Moderan čovek, Homo sapiens sapiens, pojavio se u Africi.
60 000 g.p.n.e. Homo sapiens sapiens, se raširio po celoj planeti.
10 000 g.p.n.e. Led na polovima počinje da se topi i podiže nivo mora za 30 m
9000 g.p.n.e. Natufijanci počinju da se bave zemljoradnjom.
7500 g.p.n.e. Nastaju prvi gradovi - Čatal Hujuk i Jerihon.
5300 g.p.n.e. Sahara postaje pustinja.
5000 g.p.n.e. Čatal Hujuk i Jerihon napušteni su pod misterioznim okolnostima.
4500 g.p.n.e. Osnovani su prvi sumerski gradovi, Eridu i Ur.
4000 g.p.n.e. Osnivanje prvih gradova u Egiptu.
3100 g.p.n.e. Egipat se ujedinjuje pod faraonima i postaje prva država na svetu.
3000 g.p.n.e. Početak prve kineske Lungšanske kulture
2600 g.p.n.e. Procvat Harapan civilizacije u dolini reke Ind.
2530 g.p.n.e. Egipćani završavaju Veliku Keopsovu piramidu.
2200 g.p.n.e. Amoriti osnivaju Vavilon.
1900 g.p.n.e. Vladavina prve kineske dinastije Xia.
1750 g.p.n.e. Avram prelazi iz Ura u Hanan.
1700 g.p.n.e. Kraj Harapanske civilizacije.
1600 g.p.n.e. Indo-evropljani osnivaju hetitsko i Mitani kraljevstvo u Mesopotamiji.

ŠAMARANJE

Za vreme Akitu festivala, kojim je obeležavana nova godina, kraljevi Vavilona imali su posebnu ulogu: da popiju šamar. Ovaj ritual je predstavljao ceremonijalno pročišćenje grada; prema protokolu, kralj ulazi u hram vrhovnog boga Marduka i izjavljuje da prethodne godine nije uradio ništa pogrešno, npr. udario nekog od svojih podanika. Tada bi mu vrhovni sveštenik odalamio šamarčinu! Ako kralju, od ničim zaslužene kazne, zasuze oči - znači da govori istinu. U tom slučaju, što se Marduka tiče, može da vlada i sledeće godine.
Sveštenik kontroliše zrna pšenice

Da bi se osigurali od "gladnih godina" poljoprivrednici su se u vreme blagostanja odricali dela prinosa, koji su čuvani za "ne daj bože". Hrana je skladištena u ogromnim silosima, građenim od kamena ili zemljanih cigala, takozvanim semenicima. Dužnost sveštenika bila je da vode računa o tome koje je zrno od došlo od kog zemljoposlednika.
Egipat: Pobednik takmičenja za prvu veliku državu

Egipat se najčešće pominje kao prva svetska civilizacija, iako su njegovi gradovi nikli nešto kasnije u odnosu na sumerske, negde oko 4000 g.p.n.e. Ipak, par stotina godina je zanemarivo u ovim razmerama, a i kad je reč o dimenzijama, Egiptu se mora skinuti kapu. Oko 3100. g.p.n.e. Egipat postaje mega država, ujedinivši skoro pet stotina milja od Mediterana do prve katarakte (vodopada) na Nilu. Faraoni koji su njime upravljali bili su daleko najmoćniji ljudi na planeti, a njihova moć dosezala je daleko više od moći sumerskih kraljeva.

NEOČEKIVANO OČEKIVANA ISHRANA

Obični egipćani pravili su buter, a izgleda i neku vrstu sira, mada njegov sastav, kao i ukus, ostaju zagonetka. Od povrća su ljuštitli repu, krastavac, slatki luk, rotkvice, beli luk, cveklu, leblebije, pasulj, praziluk, sočivo i zelenu salatu. Bogatiji su klopali i meso - govedinu, ovčetinu, antilopetinu, gazeletinu, jaretinu i hijenetinu. (Svinjetinu su izbegavali, jer su verovali da prenosi lepru).

Siromašni su tamanili živinu, domaću i divlju, znači: patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Ribe je u Nilu bilo u izobilju, pa je verovatno predstavljala glavni izvor proteina u ishrani širokih narodnih masa. Osnova popularnih specijaliteta bili su grgeč, som i cipal. Za dezert su jeli voće - smokve, urme, nar, grožđe i lubenice.
Kina i zid

Prvi kineski gradovi niču kao delovi Lungšan kulture, civilizacije kamenog doba, koja je bivstvovala, grubo rečeno, između 3000 i 1500. g.p.n.e., a predstavljalo ju je pedesetak gradova duž Žute reke. Lungšanci su svoje gradove okruživali jarcima i zidinama od nabijene zemlje. Neki gradovi su imali zidine duže odšest i po kilometara. Oduvek su Kinezi gradili impresivna utvrđenja oko svojih gradova - a, istini za volju, kineska reč za grad (čeng) potiče od reči "zid".
Harapanci, ko ume da pročita ovo

Ne zna se mnogo o harapanskoj civilizaciji koja je cvetala oko 2600. g.p.n.e., u dolini reke Ind, na teritoriji današnjeg Pakistana i Indije. Ono što se zna, itekako je vredno pomena, jeste da su bili neverovatno dobro organizovani.
Mohendžo-daro je dobar primer. Kao i sumerski gradovi, bio je sagrađen od zemljanih cigli i drveta. Naseljavalo ga je, otprilike, trideset pet hiljada stanovnika koji su, po svemu sudeći, veoma cenili čistoću, budući da su imali kanalizaciju, akvadukte koji su dovodili vodu do gradskih fontana i javna kupatila sa podzemnim bojlerima. Mreža, dobro planiranih, širokih ulica delila je grad na stambene i trgovinske delove. Mohendžo-daro je imao veliki ambar, javni bunar i impresivno gradsko utvrđenje. Imao je i dve velike dvorane za javne skupove.
Glad je super motivator

Pšenica je rasla sama od sebe jer je zemlja bila carstvo obilja, daleko izdašnija nego danas, ali to nije dugo trajalo. Pre oko trinaest hiljada godina, hladni talas, nazvan mlađi trijas, prouzrokovao je sušu. To nije obradovalo Natufijance: kako je biljni svet naglo zgasnuo, tako su i polja divlje pšenice iščezla sa lica zemlje. Žetva je dramatično umanjena i nastupila su masovna gladovanja.

Glad je odličan motivator, pa su Natufijanci našli načina da maksimalizuju prinose. Pažljivo su, od svake žetve, izdvajali deo semena namenje setvi i savladali osnove oprašivanja i ukrštanja sorti. Selektivnim uzgojem podsticali su željene osobine kao što su krupniji, bogatiji klas, sa tanjom ljuskom i manje otpatka.