Аутор: Милош Црњански
Страна: 530
► Остали детаљи

Црњански је писац којег су комунисти проглашавали мртвим још за живота. О њему знамо скоро све. Биографија му је позната до најситнијих детаља, а књижевно дело претресено из стотина критичких углова. Рекло би се да је све значајно што о њему треба знати већ написано.

Но, да ли је баш тако?

Милош Црњански се у животу бавио различитим професијама: био је и књижевник и фудбалер, краљевски дипломата између два рата и обућар у избеглиштву у Лондону после Другог светског рата. Вратио се у комунистичку Југославију, јер није могао без Отаџбине. Али није успео да савлада страх од комунизма нити су комунисти могли да забораве његов предратни антикомунизам.

Од свих његових професија најмање се зна о Милошу Црњанском као новинару. Писао је књижевну и уметничку критику, политичке чланке и репортаже. Сарађивао је у многим књижевним, дневним и политичким листовима. Сам је покренуо и уређивао један часопис. Био је један од засигурно најбољих новинара међу српским књижевницима свих времена.

Тај Црњански данас нама је најмање познат. Посебно су бројни његови политички текстови који су нам били недоступни од 1945. наовамо. Зашто нисмо смели да читамо овог Црњанског? Зашто су ови његови текстови били у бункеру више од пола века?

Последњих деценија, а нарочито последњих година, актуелизовано је питање „српског становишта“, онога што је Црњански крстио као темељ новог национализма, који настаје после илузија југословенства, а против погубног марксизма.

Због тога је издавачка кућа Цатена мунди издала зборник текстова Милоша Црњанског Српско становиште. Текстови у овом зборнику обухватају оне изашле у књизи Политички чланци 1919–1939, Београд, 2018, . Ради се о текстовима са до те мере актуелним политичким погледима да се без знања о времену њиховог настанка може рећи да су писани поводом наших актуелних проблема.

За нашу издавачку кућу, идеје милоша Црњанског су основа нашег рада. Данас, када се на наше очи љуља темељ евроатлантских интеграција, нови национализам Милоша Црњанског, његов позив да се „ствари сагледају са чисто српског становишта“ је једина могућа политичка платформа за 21. век.