Аутор: Јелена Пилиповић
Страна: 220
► Остали детаљи

У књизи Ка лепоти Јелена Пилиповић посматра слатке речи песникиње Сапфе, које су са пламеном измешане (Плутарх из Херонеје) и тако прати, или, како сама каже, уходи еротско рађање њихове лепоте.И док то чини, истим пламеном захваћене су и њене очи и њен дух, па и њене речи – као и Сапфине – постају еротизоване и сијају и светле њиховим изворним сјајем и лепотом.У приближавању (Хераклит) поезији древне песникиње, Јелена Пилиповић понесена је овим емпедокловским начелом: исто се сазнаје истим. Али и овим: посматрајући свој предмет, мишљење у највишем, екстатичком тренутку посматра и себе само.Као и певање божанствене (Алкеј) Сапфе. Тај придевак божанствен припада и оном ко, пишући о Сапфи, може да се вине до њених небеских висина.Јелена Пилиповић у томе је успела, без сумње.Никола Страјнић