Аутор: Зоран Петровић
Страна: 228
► Остали детаљи

Пустињак Андреј, скрајнут је рођењем од мноштва, духовни усвојеник двојице самоизопштеника од света,њихов је ученик и сведок често јеретичких разговора и расправа. О чему? О краљевима, царевима и њиховим незахвалним синовима, отимању, патријарсима, природи власти и веровања, законима и безакоњу, немилосрдности и самилости... Временски је смештен негде поткрај средњег века. Записујући своја размишљања, кад би га „раздирала сумња, пожуда или страх“, затим, спаљујући исписане листове свог рукописа, борио се против вукова, таме и свега што је стајало на улазу његове пећине. Преко исповести од света, људи и бога заборављеног дивјака Андреја, Зоран Петровић навлаћи на себе и на читаоца ризу и кострет оштрог посматрача и судије, који преиспитујући себе, своја искушења и слабости суди о покајању, о силнима и моћнима и њиховим греховима гордости и похлепе... Испосничка пећина негде у шуми изнад Мораве, под опсадом звериња, последња је, нејака одбрана од таме која се око ње склапа.

Зоран Петровић је богатим језиком и снажним метафорама исписао странице Угарка. Пишући о једном давном времену писао је о свим људским временима.

Петровићев први роман, Камен близанац (Геопоетика, 2010), уврштен је у најужи избор за НИН-ову награду критике за најбољи роман 2010. године.