Аутор: Милисав Савић
Страна: 258
► Остали детаљи

Трагом упозорења да је свет зло и опасно место и да нас једино прерушавање може спасти од злих грабљивица које нас вребају Милисав Савић нас води кроз дубинске рукавце необичне љубавне приче која се дешава током једног мистичног пролећног путовања Тосканом, а уствари у позадини југословенских ратова деведесетих.

Знајући да једино измишљени свет поседује неки смисао, Савић нам полагано расветљава тајанствена места своје јунакиње, неупоредиве и шашаве, и јунака, вишеструко прерушеног, попут самог писца.

Његов јунак, млади сликар Хасан, избеглица из Београда, који попут Казанове у свакој жени види једну, а у једној све, у Фиренци почетком деведесетих доживљава судбинску љубав, а већ крајем деведесетих, принудно мобилисан, нестаје током рата на Косову, под будним оком трговаца органима.

Попут неког данашњег српског Декамерона, виђеног кроз приче, снове, писма, есеје, коментаре, фусноте и друге белешке уоквирене бројем десет, Савићев роман је исписан у различитим приповедачким регистрима, као слагалица фикције и факата, литерарног доживљаја и историјског мапирања привида света, као дубинска прича о нашем, управо минулом , времену.

Мистерији љубави и мистерији путовања, пропуштеној кроз призму уметности ренесансног човека супротстављен је контекст наше сурове историје у којој се дешавају беспотребни ратови и нужна избеглиштва. На сличан начин на који је Савићев роман Хлеб и страх, исписан пре четврт века, био литерарни епитаф за комунистичку Југославију, тако и овај роман, сасвим капиларно, индивидуално и колективно, заклапа слику ратних деведесетих.
Ненад Шапоња

#

Ла Санс Пареилле. Тако су звали Симонету Веспучи. У значењу: неупоредива, без премца, најлепша. Наслов романа алудира на главну причу, необичну, несвакидашњу, собмнабулну. Па и донекле на главну јунакињу, не неупоредиву као лепотицу већ по својој стварној или измишљеној биографији.

#

Милисав Савић (Рашка, 1945), писац овог романа. Присутан у њему и више од писца, углавном прерушен. Уосталом, све аутобиографске белешке су такве: са циљем да се писац читаоцима представи у што бољем и лепшем светлу. Дете је Титове, комунистичке генерације. Двоумио се дуго чему да да предност: писању или живљењу. Критичари кажу да се из књиге у књиге мењао. Прерушавао, рекао би он. Свашта радио у животу. Опет из жеље и потребе за прерушавањем.