Аутор: Милисав Савић
Страна: 138
► Остали детаљи

„Исписана у славу књижевног духа, а на трагу тезе да „књижевност која не узнемирује, која не подрива све вредности, која се не обрушава на све тачке ослонца овог нашег света, па и сопствену – и није књижевност", Фуснота Милисава Савића, разоткрива један лични књижевни и поетички координатни систем овога писца. Пишући о терору политичке стварности и о уметничкој, која је надраста и која јој се суштински супротставља, о стварима које се тичу властите књижевне радионице и поетичког складишта, а без наоко видљиве фабуле, Савић у овој својој Фусноти успева да оствари значајне и продубљене увиде у оно што нас се тиче, а да нас, читаоце, уз помоћ сталног аспекта приповедне неизвесности као својеврсног „лепка", увуче и задржи у овом повлашћеном простору књижевне игре." - Ненад Шапоња