Knjige▹Beletristika▹Roman
Vrlo malo svetlosti
Novi roman Vladana Matijevića, Vrlo malo svetlosti, surov i duhovit u isto vreme, stastoji se iz tri priče koje prate živote i snove naoko različitih likova - američke istoričarke umetnosti Hilari, bivšeg ministra u Vladi pre političkih promena u Beogradu Milutina Čabrinovića zvanog Antracit i apsolventa filozofije Djordja Istine - do juče uspešnih, a sada poraženih ljudi.Ono što ih spaja jesu snovi, ali i činjenica da svi oni žive u svetu u kome su poremećene vrednosti i u kojem ne mogu da se prilagode, niti da opstanu. Njihova bekstva su možda očekivana - beže u maštu i u snove, ali ovi se pretvaraju u noćne more, u veća ili manja ludila.
Kroz životne angažmane ovih junaka, neprilagođenih i, na koncu, poraženih, isplivava suptilna analiza kraja 20. veka, moderne umetnosti, političkih procesa, religije, sveta beznađa, sveta u kojem je novac biva presudnom merom stvari.
«Ovim (odličnim!) romanom, Matijević značajno preinačava svoj ugled «ironičnog poete»: iako su njegovi junaci klovnovski bizarni, njihove (i ničije) patnje nisu trivijalne.»
Vesna Trijić, Blic
«Dosledan poetici svojih dosadašnjih dela, Matijević je napisao roman u kojem je izuzetno uspešno spojio grotesku, crni humor, onirizam i suptilan društveni aktivizam u literarnu celinu koja je vrlo snažna i zaista univerzalna metafora početka veka u kojem živimo, kako u Srbiji, tako i globalno.»
Mladen Vesković, Politika
«Izlazeći iz registra unisonosti i izvesne izražajne monotonije, najnoviji roman Vladana Matijevića uspeva, upravo zahvaljujući svojim stilskim i kompozicionim višeglasjem da dohvati priželjkivani prostor dvosmislenosti (ili možda trosmislenosti). U tom podsticajnom prostoru ironija više ne odzvanja samo kao prepoznatljiva energija (samo)izrugivanja, nego i kao sugestivni eho što se nepogrešivo vraća samom piscu, odnosno čitaocu, podsećajući ga na to da umeće pripovedanja može da umakne populističko-komercijalnim prohtevima, a da pri tome ne zabasa u hermetičnost i nezanimljivost. Stoga i neće biti netačno ako se kaže da je Vrlo malo svetlosti dosad najzreliji i po svoj prilici najuspeliji roman Vladana Matijevića.»
Tihomir Brajović, NIN
«To što je u naslovu, ipak, vrlo malo svetlosti a ne vrlo mnogo mraka, budi nadu da ćemo se probuditi i spasiti svetlost u drugima i sebi. Posebnom spregom sadržine i forme, Matijevićev novi roman, baš kao i prethodni, krči nove staze srpske proze!»
Danijela Kovačević-Mikić, Zlatna greda
«Roman Vrlo malo svetlosti će biti verovatno dalek onima koji književnost posmatraju kao nastavak televizije drugim sredstvima, ali će biti lep čitalački događaj za one malobrojne, hrabre čitaoce, koji se ne boje mraka, ni onoga što on skriva.»
Slobodan Vladušić, Večernje novosti
«Ova knjiga predstavlja odlično koncipiran i izveden roman, eminentno modernog senzibiliteta. Njegov temeljni pesimizam autor veoma uverljivo izlaže, provocirajući time čitaoca na aktivan pristup, analizu i određivanje prema tako zasnovanom pripovednom postojanju.Mislim da je upravo ta snaga provokativnosti najznačajniji kvalitet ovog romana, kojim nas Vladan Matijević podseća na to da književnost i te kako ima načina da ostane relevantna i važna za savremenog čitaoca. »
Ivan Radosavljevic, Polja
«Knjiga o porazu V.Matijevića pretura po našim izgužvanim i neupotrebljivim biografijama, kao po lanjskim snegovima stoleća koje je deponiju I inače uzvisilo do stepena ikonostasa neprikosnovene banalnosti. Surovost materijalne rasvete čitav naš ututkani fasaderski svet laži zaista čini krivim, takoreći zločinačkim. Predumišljajk nije uvek stvar dogovora. »
Draško Ređep, Večernje novosti
Nije uobičajeno u zemlji Serbiji, ali moram da kažem iskreno: to je za mene najbolji srpski roman u 2010. godini – kao beskompromisno oštra slika opšte apokalipse. Tri antiheroja Matijevićeve povesti ispovestima upečatljivo predočavaju posrnuli svet na samoj ivici mraka – i otud svetlo u naslovu.
Vasa Pavković
Nagrade: 'Meša Selimović', 'Borisav Stanković', 'Isidora Sekulić'
Kroz životne angažmane ovih junaka, neprilagođenih i, na koncu, poraženih, isplivava suptilna analiza kraja 20. veka, moderne umetnosti, političkih procesa, religije, sveta beznađa, sveta u kojem je novac biva presudnom merom stvari.
«Ovim (odličnim!) romanom, Matijević značajno preinačava svoj ugled «ironičnog poete»: iako su njegovi junaci klovnovski bizarni, njihove (i ničije) patnje nisu trivijalne.»
Vesna Trijić, Blic
«Dosledan poetici svojih dosadašnjih dela, Matijević je napisao roman u kojem je izuzetno uspešno spojio grotesku, crni humor, onirizam i suptilan društveni aktivizam u literarnu celinu koja je vrlo snažna i zaista univerzalna metafora početka veka u kojem živimo, kako u Srbiji, tako i globalno.»
Mladen Vesković, Politika
«Izlazeći iz registra unisonosti i izvesne izražajne monotonije, najnoviji roman Vladana Matijevića uspeva, upravo zahvaljujući svojim stilskim i kompozicionim višeglasjem da dohvati priželjkivani prostor dvosmislenosti (ili možda trosmislenosti). U tom podsticajnom prostoru ironija više ne odzvanja samo kao prepoznatljiva energija (samo)izrugivanja, nego i kao sugestivni eho što se nepogrešivo vraća samom piscu, odnosno čitaocu, podsećajući ga na to da umeće pripovedanja može da umakne populističko-komercijalnim prohtevima, a da pri tome ne zabasa u hermetičnost i nezanimljivost. Stoga i neće biti netačno ako se kaže da je Vrlo malo svetlosti dosad najzreliji i po svoj prilici najuspeliji roman Vladana Matijevića.»
Tihomir Brajović, NIN
«To što je u naslovu, ipak, vrlo malo svetlosti a ne vrlo mnogo mraka, budi nadu da ćemo se probuditi i spasiti svetlost u drugima i sebi. Posebnom spregom sadržine i forme, Matijevićev novi roman, baš kao i prethodni, krči nove staze srpske proze!»
Danijela Kovačević-Mikić, Zlatna greda
«Roman Vrlo malo svetlosti će biti verovatno dalek onima koji književnost posmatraju kao nastavak televizije drugim sredstvima, ali će biti lep čitalački događaj za one malobrojne, hrabre čitaoce, koji se ne boje mraka, ni onoga što on skriva.»
Slobodan Vladušić, Večernje novosti
«Ova knjiga predstavlja odlično koncipiran i izveden roman, eminentno modernog senzibiliteta. Njegov temeljni pesimizam autor veoma uverljivo izlaže, provocirajući time čitaoca na aktivan pristup, analizu i određivanje prema tako zasnovanom pripovednom postojanju.Mislim da je upravo ta snaga provokativnosti najznačajniji kvalitet ovog romana, kojim nas Vladan Matijević podseća na to da književnost i te kako ima načina da ostane relevantna i važna za savremenog čitaoca. »
Ivan Radosavljevic, Polja
«Knjiga o porazu V.Matijevića pretura po našim izgužvanim i neupotrebljivim biografijama, kao po lanjskim snegovima stoleća koje je deponiju I inače uzvisilo do stepena ikonostasa neprikosnovene banalnosti. Surovost materijalne rasvete čitav naš ututkani fasaderski svet laži zaista čini krivim, takoreći zločinačkim. Predumišljajk nije uvek stvar dogovora. »
Draško Ređep, Večernje novosti
Nije uobičajeno u zemlji Serbiji, ali moram da kažem iskreno: to je za mene najbolji srpski roman u 2010. godini – kao beskompromisno oštra slika opšte apokalipse. Tri antiheroja Matijevićeve povesti ispovestima upečatljivo predočavaju posrnuli svet na samoj ivici mraka – i otud svetlo u naslovu.
Vasa Pavković
Nagrade: 'Meša Selimović', 'Borisav Stanković', 'Isidora Sekulić'
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Vrlo malo svetlosti
Izdavač: Agora
Strana: 258 (cb)
Povez: tvrdi
Pismo: latinica
Format: 20 x 14 cm
Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-6053-069-3
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (