Аутор: Владимир Димитријевић
Страна: 281
► Остали детаљи

Постоје извесне аксиоме друштвених наука које су засноване на миленијумским искуствима човечанства. Међу њима су и ове: неморал води до разарања породице; разарање породице води друштвеној нестабилности; друштвена нестабилност води слому цивилизације.

Дакле, сексуални промискуитет, брачно неверство и порногрaфија доводе до ширења полно преносивих болести, развода и разградње породице, а то значи нестабилност социјума, нестанак грађанских врлина, пад нивоа образовања, а пораст криминала, отуђења и самоубистава међу младима. Да би се обновило друштво, неопходна је обнова истинске љубави, родитељства и породичности. Историчар Арнолд Тојнби је истакао: “Од двадесет и једне значајне цивилизације, деветнаест их је пало не због тога што су поражене споља, него због моралног пропадања изнутра“.

ПОРНОГРАФИЈА И НАСИЉЕ

Један од кључних узрока разарања савремених западних друштава је тријумф тзв. „сексуалне револуције“ са потпуним озакоњењем порнографије. Данас је 70% садржаја на Интернету везано за порнографију, а зараде у овој „индустрији“ мере се милијардама долара.

Многи се чуде порасту сексуалног насиља у западним друштвима, али и у нашем друштву. Нико неће да гледа у корен. Јер, порнографија је непосредно повезана са насиљем. Америчка истраживања, чији су се резултати нашли и пред државним тужиоцем, показала су да се 10% мушких студената узбуђује кад гледа крајње насилну порнографију, 20-30% ужива у филмовима у којима жена пружа отпор полном чину, а чак 50% сматра да су одлични филмови у којима се жена на крају слаже са силоватељем.

Пропагатори порнографије су, на почетку свог деловања, тврдили да порнографија делује катарзично – тобож, што више гледаш визуелне фантазије, мање си склон да преступе чиниш у стварности. Међутим, истраживања су показала да није тако. Клаус Матијак, неуробиолог и стручњак за психологију понашања при универзитетској клиници у Ахену дао је интервју часопису „Штерн“ у коме каже: “Све што се често понавља – удар тениског рекета, свирка на инструменту, учење азбуке врши промене у мозгу. Човек учи много, па и насиље. Да би га изучио, мора да научи да пређе „праг саосећања“. Боксери то постижу нарочитим тренинзима. На том принципу раде компјутерске игрице које приказују насиље. Коцкари могу да буду успешни само ако пригуше сажаљење према противницима… Код коцкара који играју дуго и интензивно приметне су промене на мозгу. Код порнографије су ти исти ефекти у питању. Ко стално гледа насилни секс и сцене „генг бенг“ (групног силовања), где жене реално осећају бол, стварно му се мења мозак. Да би слика неког ко пати изазивала сексуално узбуђење мора се искључити свако сажаљење према њему, иначе се ништа не добија. И зато се ово учи сталним гледањем одређене врсте порнографије. Порнографски поглед на ствари је истрениран. Кад порнографија постане део свакодневице, то не само да мења човекову сексуалност, него и његово биће. Нормалним се сматра оно што је пре тога било потпуно ненормално“.

ДОЛАЗИ СТРАШНО ВРЕМЕ

Долф Цилман је, после три и по деценије научног рада, доказао да гледање порнографије непосредно води ка склоности силовању. Порнографија код мушкараца изазива одсуство саосећајности према женама, а затим силовање представља као акт који не подлеже кривичној санкцији. Ако се томе дода да судови благо кажњавају силовања, њихов број у друштву се лако може увећати. Цилман је показао да овакав однос према силовању може да наведе кориснике порнографије да лакше насрну чак и на децу, што је најпогубније.

Године 2007, минхенски професор неуропсихологије Георг Ертел, чији је Институт рационалне психологије преко три деценије изучавао дејство порнографије на мозак, указао је на драматичан развој догађаја у немачком друштву: “Оно што очекује наше друштво у овој области је прави ужас. Сада је насиље постало дозвољено средство за остварење сопствених амбиција“. Мозак почиње да се мења, чинећи човека мање осетљивим: “Мозак прилагођава своју стратегију обраде информација у складу са стварношћу и штити се од поплаве насиља и порнографије својим „затупљивањем““. Ертел је тада упозорио: “Емоционалност интелекта и способост саосећања код омладине је све мања. Сада је код многих младих мушкараца, али и жена, сексуалност непосредно повезана с насиљем. Ствар је томе што мушкарци себе идентификују као силеџије, а жене као силоване“.

МИТ О СИЛОВАЊУ

Порнографија је, утврдио је професор Херберт Селг, кључно допринела развоју тзв. „мита о силовању“, који отприлике гласи овако: „Свака жена жуди за силовањем и наслађује се њиме. Ниједну жену не можеш да силујеш ако она то неће.“ То јест, у складу са овим митом, силоване су само „лоше“ жене. Мушкарци који силују су сексуално гладни и не могу другачије да поступе. Као и много шта друго, и ова прича је почела од Фројда, који је код жена примећивао извесни мазохизам.

Томас Ширмахер нас подсећа куда све то води: “Најобичнија интернет претрага за кратко време приказује, сасвим бесплатно, свима, па и деци, навеће огавности: сексуално односе са мртвима, живима, чудовиштима, обезглављенима, животињама и децом везаном у ланце, коју муче одрасли. Секс са трудницама, силовање жена које стењу од усхићења кад њиховим грудима приносе усијана кљешта, као и девојке које за време односа врше малу и велику нужду – то се одавно сматра природним. Ко плати и мири се с тим може видети и још већи ужас – поводом двадесетпетогодишњице „Плејбоја“ слику жене коју напаствује пас и Деда Мраза који се пари с јеленом“.

ВЕЗА ЈЕ НАЂЕНА

Још 1986, пре Интернета, амерички председник је наложио формирање комисије која ће утврдити везу између порнографије и силовања. Џери Р. Кирк, који је за ову комисију написао студију о порнографији, до тада најобимнију на свету, истакао је: “Истраживање једнозначно показује да постоји непосредна веза између хардкор порнографије и насилних сексуалних преступа – силовања, убистава и наношења тешких телесних повреда женама и деци“. Са овим су се сви његови сарадници сложили, иако је у комисији било и оних који су бранили право на слободу постојања порно – индустрије. Канадско истраживање министарства правде пказало је да се око 50% насилника за силовање припремало гледањем порнографије – 75% силоватеља деце, 60% оних инцестуозних насилника, као и 38% осталих. Уочено је и да је све већи број насилних поступака у браку, када мужеви приморавају жене да испуњавају оно што су видели у порно – филмовима.

Занимљиво је да међу радикалним феминисткињама има и оних које сматрају да порнографија ослобађа жену. Тако Венди Мек Илрој каже да жена може да ужива и у сценама сексуалног насиља: “Она можда има извесне мазохистичке склоности, којима даје простор, захваљујући својој бујној машти“.

Зато је борба против порнографије као једног од кључних извора насиља насушно потребна нашем друштву.

Да ли ико мисли о томе?

др Владимир Димитријевић