Аутор: Иван Златковић
Страна: 200
► Остали детаљи

Водник Кузбабић је веровао да разбојници не умиру. Немогуће је убити некога ко се пред смрт смеје. Жандари се боје хајдука и када их стрељају. Један се био упишао. Када је запуцао, видео је све оне које је побио. Били су ту. Један крај другог. У чакширама, памуклији, кошуљи, опанцима.
И сви су имали исто лице.
Његово.

Јунаци романа И жив и мртав сурови су одметници, разбојници и хајдуци који између два светска рата тероришу Аранђеловац и околину Букуље. У свом досад најбољем роману, заснованом на истинитим догађајима, Златковић даје уверљиву социјалну и културну слику ондашњег друштва, чије све слојеве прожимају насиље, отимачина и расуло, лишени херојске епске димензије. Ова напета прича пуна је преокрета, живописних дијалога и упечатљивих ликова, како хајдука и чувара закона, тако и обичног света, заплашеног и традиционално политички подељеног, затеченог између чекића и наковња у покушају да остане више жив негоп мртав.

Посебну боју овом роману дају уверљиви женски ликови приказани у свој својој трагичности и оданости традиционалним вредностима, разапети између дужности, страха и унутрашње побуне, било да се ради о невиним жртвама хајдука, њиховим супругама или љубавницама.

„Златковић на нов начин приступа историјској и документарној грађи. Роман с елементима друштвене и менталне хронике малог града, у узбудљивом раздобљу између два светска рата, оживљава свет и стварност једне прошлости у њеној књижевној пуноћи. Кореографијом хајдучког/жандарског наслеђа, као обрасца свеколике супротстављености у човеку и међуљудским односима, друштвени миље постаје вишезначан и рељефан, уметнички атрактиван. Поступком књижевног алхемичара, писац живописну документарну грађу претвара у фантазмагоричну и драматичну прозу.“ Драган Лакићевић