Аутор: Љубивоје Ршумовић
Страна: 160
► Остали детаљи

Први роман једног од најзначајнијих српских књижевника, прича о литерарном и људском сазревању.

„Овај је Ршумовићев роман занимљив из три главна разлога: зато што представља тематско освјежење, зато што представља жанровско освјежење и зато што је, на стилском нивоу, супериорно изведен.
Основну предност те методе не представља само њезина живахност и њезино наслањање на жанр одгојног романа, него такођер, и њезино стално поигравање са збиљом, које та метода подразумијева. У причи се појављују реална мјеста, стварни људи под пуним именом и презименом, искрсавају елементи из Ршумовићеве грађанске биографије која је и јавности донекле позната. А у исто вријеме, јасно је да је у причи штошта измишљено.

У жанровском смислу ово је дјело иновација због тога што се у њему на особит начин сучељавају проза и стих. Та му вјештина, уосталом, даје могућност да свој текст испуни вишеструким значењима: неће бити никакво чудо ако се нетко, пишући једног дана о овој књизи, сјети Дантеова дјела Ла вита нуова, гдје се, такођер, коментирају младалачки стихови и објашњава њихов настанак.“ Павао Павличић

„Има овдје ироније, самоироније, алузија, скромности, лажне скромности, привидне плиткости, игре мисли, а и притајног Ршумовог ’обрачуна’ с нама или пак нама некима. На људским слабостима и настраностима постављенима у дјелу развија се неспутана, каткада и вулгарна комика, с интенцијом да забави и насмије. Психолошке, друштвене и моралне проблеме Ршумово приповиједање сервира с ведрином, обилато потпомогнутом бисерима из оригиналног глосара.“ Борис Чепин