Аутори: Јелена Триван, Драгољуб Којчић
Страна: 1076
► Остали детаљи

Размишљајући како да сачиним књигу књижевноисторијских и критичких текстова о Станиславу Винаверу, као додатну (18) Делима Станислава Винавера, а да она притом буде ваљана слика о његовом свеукупном делу, суочио сам се са великим бројем текстова који би се морали наћи у антологијском избору. Ипак, и најлакше и најједноставније ми је било да се определим за наслов: Заноси и пркоси Станислава Винавера. Потом сам се одлучио да у књигу уврстим превасходно синтетичке текстове о свим типовима Винаверовог стваралаштва. Нажалост, испоставило се да су најбројнији прилози о његовом критичко-есејистичком ангажману, следе они о поезији (ова два сегмента чине најобимнији део овог избора!), и напокон, о пародијама. Додатни проблем и у овој верзији хрестоматије представљале су до сада објављене књиге и зборници (Павле Зорић: Станислав Винавер као књижевни критичар; зборник радова Књижевно дело Станислава Винавера; Г. Тешић: Пркоси и заноси Станислава Винавера – из ових целина није преузет ниједан текст осим из књиге Пародије Станислава Винавера као критички говор Милице Сељачки Мирковић). Напоменуо сам да је овај зборник сачињен од синтетичких (махом обимнијих) студија и расправа које су посвећене или свеукупном делу, или пак појединачним типовима Винаверовог стваралаштва.

(Гојко Тешић)

Не можемо ревалоризовати ствараоца а да не превреднујемо и његов културни контекст. У Винаверовом случају то је значило: да се бар окрзну некадашњи нормирачи, опадачи, зла сејачи, режимњаци, себичњаци, површњаци, лажни зналци. Па ипак, читаоци Винаверових пародија и превода, пре свега, а онда и причâ, песама, путописа, есеја, критика, не виде трагику која је у оку историчара културе. Они знају оног другог Винавера, ону легендарну фигуру београдског културног живота која сме све да истражи, доведе у питање, исмеје или уздигне, онога који зна све што се пише, ради и мисли у беломе свету... Онога што даноноћно гута књиге и расипа мудре и хуморне речи код „Москве“ и „Мажестика“. Онога што неуморно сакупља језичке изразе од Црнотраваца са градилишта и деце са београдске калдрме, трампећи их за фишеке бомбона и сладолед. Онога што је умео да преводи са свих језика... Винавера што себи и другима чита свет као књигу, засењен ћудљивим поретком линија.Винавера који свој живот води као роман и увек бира историјску ветрометину, оног што је пренебрегао Бергсонову и Поенкареову понуду да остане на Сорбони као асистент да би за отаџбину ратовао на Балкану, онога што је прошао Албанију, видео Октобарску револуцију изблиза, осетио Немачку у врењу између два рата, заробљеништво у Другом светском рату, пошто је одбио да се са породицом склони у Америку. Онога што је очарао Ребеку Вест. Тај други, несагледиви, несавладиви Винавер за нас данашње је прави.

(Милица Винавер Ковић)


Првом колу Дела Станислава Винавера додељена је Награда за издавачки подухват године на 57. Међународном београдском сајму књига.
Награда „ЗЛАТНИ ХИТ ЛИБЕР“ за издавачки подухват 2012.
Дела Станислава Винавера добитник су Специјалне награде на 21. Међународном салону књига у Новом Саду.
Делима Станислава Винавера додељена је Награда за најбољи издавачки подухват на 10. Међународном сајму књига у Подгорици.