Аутор: Јелена Панић-Мараш
Страна: 260
► Остали детаљи

Истраживање је ограничено на српску књижевност између два рата, тачније на изабрана дела која су хронотопом везана за Београд, с намером да се у њима подвуку натуралистички елементи, које одређујемо као саставне делове хетерогеног дискурса међуратне књижевности, будући да српска књижевност није имала ни јасно изражен натурализам као уметнички покрет ни позитивизам као доминантни правац мишљења, а у правом смислу речи ни дух епохе који би их у изворном значењу изродио. Предмету истраживања приступљено је на начин који подразумева: осветљавање односа књижевних дела и друштвеног контекста у ком су настала, утврђивање начелних значењских аспеката књижевних дела како би се од општег дошло до појединачног, тј. до анализе натуралистичких елемената, као и наглашавање специфичног семантичког аспекта по ком се књижевно дело разликује од филозофског или научног. У први мах делује да ова врста приступа наглашава гносеолошки аспект књижевног дела у односу на естетски, или метатекстуални, премда никако не би требало да урачунава њихово занемаривање, будући да само обједињени доприносе потпунијем проучавању српске међуратне књижевности.