Аутор: Славица Гароња
Страна: 112
► Остали детаљи

Литература често преузима улогу да доприча оно што је иначе остало неиспричано, недоказиво у свету чињеница, нарочито у вазда узбудљивим и од јавности скривеним интимним међуљудским (нарочито љубавним) односима великих људи. С обзиром да је реч о никад разјашњеној, изненадној и загонетној смрти Ленке Дунђерски, ауторка ове приче послужила се директним исказом „саме Ленке“ како би до краја била испричана стварна „истина“ о њеној великој љубави, драматичним околностима у којима она остаје неостварена, али и вечитој казни, којом је она овенчала великог песника, што ће, најзад, резултирати оним што је познато – његовом великом песмом.
„Историја, прилично оскудна, када је реч о врло значајној породици Дунђерски, па и она много богатија која се бавила односом Лазе Костића и Ленке Дунђерски, није забележила откриће документа који би могао одговарати нечему што бисмо могли назвати Дневником ове рано преминуле музе Лазе Костића. И не само то, него није забележен ни наговештај да је Дневник уопште постојао, да га је Ленка писала. Наравно, ако узмемо у обзир „дух времена“, да су Споменари и Дневници били уобичајена литерарна и интимна пракса „виђенијих“ девојака тог „гражданског“ света, за претпоставити је да је овакав Дневник могао бити писан руком саме Ленке Дунђерски. Но, велим, само је претпоставка у питању. И друга једна ствар је наводила многе да помисле на Дневник Ленке Дунђерски, а то је постојање тајног Дневника Лазе Костића, исписаног на француском језику и прилично „цензурисаног“ од стране његовог, и породице Дунђерски, лекара Драгољуба Симоновића. Просто „демон аналогије“ наводио је многе трагаоце и „археологе“ ове љубавне приче између Песника и његове Музе на помисао о постојању Два Дневника…“
Мр Зоран Суботички
„Из сна у сан – дневник Ленке Дунђерски“, како је пун наслов ове књиге, Славица Гароња први пут је објавила у Летопису Матице српске (2011), а затим га је пренела у своју запажену збирку приповедака („Изидина копча“, СКЗ, 2013) где је била у најужем избору за Андрићеву награду.

Славица Гароња (Београд, 1957) професор је универзитета и награђивана књижевница, а једна од њених научних преокупаиција је изучавање женског књижевног стваралаштва у Србији од почетка 19. века до данас, што може бити одгонетка и за снажну инспирацију коју је остварила у овој антологијској причи.