Све оно што је Сару покретало и што јој је давало снагу била је њена љубав и жудња за животом. Опстаје ова напомена романа као суви календарски печат. Има истине у томе да си ти тај који одлучује да ли је срећан или није. Умети се снаћи у томе да ти је кадкад и ништа велико богатство, схватићеш колико си моћан у себи самом, ма колико признао да си и моћно немоћан пред затеченим стањем. Управо о томе говори полигонија овог романа. Ма колико да је овај роман исписан у осмеху жучне горчине, иза опорих реченица остаје нека фина лековитост која разјашњава једно путовање кроз живот, а то путовање делује као магичан дах неке вреле, тајанствене жудње.

Свет јесте сав у преплету  наших снова и маште, отуда ваља се суочити са стварношћу, и живети, а за тако нешто потребна је смелост и ризик који је, како год окренули, увек на добитку. То је та мера за меру, да парафразирам умног Шекспира, од које је саткан и овај роман у целини. Пун животни детаљ осликан руком Зорице Михајловић разјашњава нам животну интригу Саре Аксентијевић, а у разговорном шлагворту романа који у читаоцу опстаје и иза читања.

Милутин Ж. Павлов