Аутор: Марко Лопушина
Страна: 796
► Остали детаљи

Навршило се педесет година од како су се Југославија и Немачка договориле око извоза југословенске и српске радне снаге и њиховог боравка на привременом раду. Ови гостујући радници на немачком се називају гастарбајтери, али је тај појам код нас схваћен пежоративно, па их српска јавност деценијама сматра „немачким робовима“.

У српској јавности је мало познато да су први гастарбајтери стигли у Немачку још почетком 20. века. Економски мигранти масовније стижу у немачке областијош пре Првог светског рата. Били су то сиромашни житељи Лике, Горског Котара, Босне, Далмације, Србије и Македоније, који су тражили посао у немачким рудницима. Прилив миграната се наставио између два светска рата, посебно после крвавог гушења генералног штрајка рудара у Босни, велике кризе у пољопривреди и проглашења Обзнане 1920. Број југословенских грађана у Немачкој био је између два светска рата у сталном порасту од 14.067 крајем двадесетих до 58.420 крајем тридесетих. Међу њима било је десетак хиљада Срба и Црногорца.