„Политичка и књижевна биографија Лазе Костића стварана је у држави Хабзбурговаца, Кнежевини и Краљевини Србији и Црној Гори током седам деценија његовог живота испуњеног активностима и стваралаштвом које је у много чему засенило и надвисило елитну генерацију српских интелектуалаца, којој је најсвестраније припадао и која се по њему могла најсвеобухватније доживети, најснажније осетити и најбоље разумети. У политичкој мисли и националној идеологији Лазе Костића присутне су најзначајније тековине европске грађанске револуције у оквиру којих је српски народ тражио начин да се национално и културно афирмише, ослободи вишевековног ропства и уједини у самосталној и већој српској држави. За Костића је пут духовног и државнотворног препорода народа које је припадао назначен од његове најраније младости када се упознаје са делима најзначајнијих мислилаца његовог доба, када се упућује у проучавање друштвеног, правног и филозофског система на чијим начелима опстаје оновремени државни поредак, развија се и усавршава цивилизација у којој препознаје и своје личне амбиције и потребе и интересе сопственог народа. Користећи све политичке и економске предности обновљеног парламентарног система у Аустријском царству, упушта се у стварање и организовање удружења, студентских и академских, која имају за циљ целовито усавршавање државног уређења, усвајање и афирмисање традиционалних вредности, осигурање равноправности свих народа у земљи, осмишљавање убрзаног просветног и образовног напретка као основног предуслова за превазилажење заосталости која се Србима стицајем историјских околности, после губитка сопствене државе, појављивала као готово непремостива тешкоћа. Основна начела и смернице Костићеве филозофске и политичке мисли произашле су из усвајања резултата и прихватања идеја које су створене у окриљу европског либералног, панкалистичког и романтичарског погледа на свет, он их је усавршавао, мењао и прилагођавао својим схватањима и свом карактеру, уносио у њих сопствени политички и идеолошки проседе, материјализовао их и применио у својим делима, списима и беседама.“ из Увода