Лирски записи Миле Ђукић насловљени упитном реченицом Где су нестали витезови представљају својеврсно лирско-рефлексивно кретање кроз национално и лично искуство у интезивном међусобном укрштању, условљавању и увећавању.

У непрекидном дијалогу са прошлим и садашњим временом, који се одвија у динамичном лирском наративу, Милка Ђукић нуди свој етичко-религијски поглед на свет који полази од идеализоване слике српске средњовековне прошлости и наставља садашњом грубом и девастираном психолошко-етичком структуром савременог, најчешће младог човека.

Мисао о вечном трагању за собом и другима, тежња да се искаже суштина суноврата витештва као појма који експонира све најлепше у човеку, основна су поетска упоришта у овој лирици која тежи да и најједноставније ствари у микрокосмосу, какв је човек, искаже мисаоно и спиритуално. (Миловоје Р. Јовановић)