Аутор: Зоран Радовановић
Страна: 208
► Остали детаљи

У години када се обележава 100 година од Великог рата пред читаоцима нашла се публикација о догађајима који су обележили страдање становништва Србије и борбу за васкрс српског народа.Општи је утисак да је аутор успео да саопшти до сада непознате чињенице о боравку српског становништва на острву Корзици у Француској.

Рукопис обухвата око 180 куцаних страница. Подељен је на осам поглавља. Oпшти део обухвата основне напомене о улози Србије у Великом рату, као и преглед догађаја који су уследили током повлачења војске и народа на Крф. У прва два поглавља дати су општи, додуше већ познати подаци о Великом рату, али треба разумети жељу аутора да се на једном месту, ако ништа друго, подсети и направи увод у догађаје који су утицали на стварање нове географске и политичке карте света.У овом делу дати су записи ратних дневника учесника албанске голготе са Корзике о настанку песме „Креће се лађа Француска“. Наставља се са поглављем ратног дневника Ивана Ж. Ђерића и потресним причама о нади и животу далеко од родног краја.

Може се рећи да је презентација изложене материје учињена у складу са стандардима писања ове врсте историографске литературе. Наиме, то се најбоље може видети у делу који се односи на четврто поглавље под насловом„ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ“ где се налазе текстови о школовању деце и све оно што је пратило боравак деце на овом француском острву.

Посебан део представља поглавље о раду свештеника Јакова Чупића. Управо он је израдио списак рођених, венчаних и умрлих лица Срба-избеглица 1916. и 1917. и 1918. године на Корзици у Француској.

Аутор доноси и текст о српском потпорном фонду и болници шкотских жена на Корзици, текст са насловом „СРБИ НA КOРЗИЦИ“, затим и текст под насловом „СЛИКЕ СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НА КОРЗИЦИ ЗА ВРЕМЕ ВЕЛИКОГ РАТА 1915-1919“.

На крају текста аутор осликава контакте људи и народа Србије и Корзике. Километри и време нису прекинули и заборавили гостопримство и напор становника Корзике. Није заборављена, пре свега, љубав према деци. Остало је сећање које и данас живи. Сећање и помоћ показани су у тематски обрађеним насловима:

„СЛИКЕ СПОЈИЛЕ КОРЗИКУ И ПРИЈЕПОЉЕ“; „ТРАДИЦИОНАЛНО БРАТСКИ ОДНОСИ“;
„ПОМОЋ ВРТИЋИМА“;
„АКЦИЈА ЗА ПОМОЋ ШКОЛИ“;
„СВЕТЛЕ И СВЕТЕ ЖРТВЕ“;
„НОВИ ДОПРИНОС СРПСКО-ФРАНЦУСКОЈ ИСТОРИЈИ“;
„АЈАЧИО: ПЕРА ПАЦЕ СЕ ВРАТИО СА БАЛКАНА“

Историјска поглавља у рукопису садрже богатство чињеница и других информација, од појмновног објашњења, узроцима и догађајима који су утицали на каснија дешавања. Аутор се ослања на зналачки пробрану научну и стручну литературу, затим на штампу, а делом и на ауторова архивска и друга истраживања. Историографска реконструкција, дата на основама постојеће доста богате литературе, углавном је урађена коректно и прегледно. Треба нагласити да се аутор, где је год то било могуће, није заустављао само на литератури, већ је својом већ познатом упорношћу, трагао за архивском грађом, али нарочито и успешно за предањима, легендама, казивањима и другим сличним подацима. Захваљујући томе, аутор је створио могућности за многе личне властите судове и погледе, често и смеле закључке, који нису увек у складу са традиционалним схватањимаи знањима. Иако се у томе може наслутити извесна „научна јерес“,сматрам да су такви захвати аутора, као оригиналност рукописа, управо његова предност, јер се тим путем доприноси богатству података, промишљања и погледа о многим још увек отвореним питањима из задате теме.

Ужу историју догађаја, у области коју обрађује, аутор је са доста успеха сместио у најшири простор збивања у окружењу, погодивши меру локалних и општих односа, њихову међусобну условљеност. Као успешно обрађено посебно треба истаћи поглавље у коме су прецизно, детаљно и занимљиво изложени подаци о појединцима са тог подручја, казивањима потомака и трагању за заборављеним догађајима.

Посебан допринос је велики број прилога. Они су део не само визуелног објашњавања историје већ и пример једног необичног доказа страдања и патње кроз који су пролазили појединци и породице током Великог рата.
* * *
На крају сматрам да рукопис представља допринос новом сагледавању историје која, и после 100 година, изазива пажњу и дивљење јунаштву и храбрости у одбрани Србије. Сматрам да читаоци имају прилику да сазнају нове чињенице непознате јавности, што је изузетан допринос новијој историји.

У Београду, 20. III 2014.
др Видоје Голубовић