Аутор: Стеван Славнић
Страна: 147
► Остали детаљи

Предговор

Сукоб хришћанске и исламске цивилизације имао је последице и на мале народе који су се нашли на њиховом путу. Ти народи стављали су се често у службу католичких краљева који су их радо прихватали. Турско освајање Балкана отворило је врата даљем продирању у средњу и западну Европу где су јој се испречиле Угарска краљевина а недуго затим и наследни поседи Хабзбуршке куће. Вешта и далековида политика „Славног дома“створила је од Срба пребеглих са својих огњишта значајан слој војника на којима је почивала вишевековна одбрана од турских напада оличена у тада јединствено замишљеној Војној граници (крајини). Војна крајина мењала је своје територијалне облике током освајања Хабзбуршке монархије у средњем Подунављу све до 1739. год. у чему су Срби као граничари дали велики допринос. Централистичко-војни апарат трудио се да ове делове територије прилагођава потребама државне политике и држи под крутом војничком дисциплином током читавог њеног постојања. Средина XVIII века велика је прекретница за Војну границу која је почела да добија једнообразан карактер спровођењем реформи и формирањем 17 регименти и Шајкашког батаљона. Шајкашком батаљону као специјалној војнограничарској формацији није посвећена довољна пажња у домаћој историографији иако постоји довољан број извора помоћу којих је могуће реконструисати његово место у историји Војне границе. Територија Шајкашког батаљона обухвата простор у јужном делу Бачке оивиченог Дунавом, Тисом и остацима Римских шанчева.

Консултовани су прилози Аврама Ђукића, академика Славка Гавриловића, Јована Савковића, Алексамдра Форишковића, Душана Ј. Поповића. За општу историју Европе и Хабзбуршке монархије у XVIII и XIXвеку коришћена су дела академика Чедомира