Аутор: Дејан Медаковић
Страна: 1819
► Остали детаљи

ХРОНИКА ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ

Друго издање породичне хронике Дејана Медаковића, објављено поводом ауторовог осамдесетпетог рођендана. "ЕФЕМЕРИС 1" је, према подацима Народне библиотеке у Београду, била најчитанија књига 1994. године.

Друго издање петокњижја илустровано је породичним фотографијама.

Рецензије на хронику "Ефемерис":

"...Отуд у овој хроници, у овим мемоарима, све што је траг једне судбине, једног индивидуалног удеса, ма колико ови били по себи богати значењем и занимљивошћу, преобликовано је у својеврсну причу - есеј који тежи пунијој и обухватнијој животној мудрости: и који, такорећи, исијава један пригушен, дискретан, обезоружавајући тон сете изазване свешћу о осипању људских живота и расапу вредности. И баш то, баш једна таква мудрост и такав тон, израсли из аутобиографске приче, али и уз очитовање пребогатог животног и научног сазнања у самом становишту са којег се прича износи - баш то и подарује изузетну чар и књижевну лепоту овом спису."

Љубиша Јеремић

"Један од извора читалачког уживања и у првој и у другој књизи "Ефемериса“, чине портрети личности, међу којима су многе историјске и многима знане. Вредност портрета почива на тананој психолошкој анализи, али и на добро ухваћеним спољним ликовним елементима: увек у неколико зналачки повучених потеза.

Слободан Витановић

"Трећа књига Медаковићевог "Ефемериса“ делује као природан део српског и балканског триптихона о утицају две најмоћније тоталитарне идеологије овога века – фашизма и комунизма – на један мали народ, на судбину једног сталежа и на распад једне грађанске породице.

Уз причу о неком безначајном догађају или наоко неважном детаљу, уз дискрецију, опис или размишљање, читалац неприметно прогута горку траву истине и у себи подсвесно склопи слику о смутном и тешком времену осионости, насиља, неправде и озакоњеног бешћашћа. У томе времену постепено је нестајало чистих и невиних: сви су дисали исти прљав ваздух, навикавали се на загађену и загушљиву климу и на нељудске односе.

Свако на свој начин, према мери части и спретности, сви су покушавали да опстану, остајући бар у оном исконском, основном животном ставу и опредељењу у некаквом складу са самим собом, са породичним предањем и са духовном вертикалом свога народа."

Предраг Палавестра

"То је књига истина о нама и о онима око нас, отрежњујућа, често и пустошна за наше осетљивости, али лековита управо зато што је писана смирено, без срџбе, осуда или обрачуна; без зрна једа, без труни мржње. Ове се истине саме казују, као у правим, важним књигама, а управо је таква, у највећој мери, Медаковићева. Данашњи читалац просто не верује да све оно што се догађа, па и на своје очи види, да је све то било речено пре готово пола века и тако савесно, зналачки, видовито забележено у књизи Дејана Медаковића."

Живорад Стојковић

"Један од највећих наших усмених приповедача, духовит и с ерудицијом посве нарочито организованом, опсесивно везан са доживљајима детињства у прустовски спиралним претрагама за властитим бићем, оним каквог више нигде није, Дејан Медаковић је од својих антимемоара створио веома лично сигнирану, незаобилазну, богато ароматичну историју нашег пречанског света, наших илузија, наших катастрофалних ломова. Само је у српској књижевности Вељко Петровић памтио и снатрио колико читаве генерације наше. И само је још у раскошном штиву Медаковићевом присутан нестали, изгубљени и попут Атлантиде наших тлапњи свет, потопљен и заборављен, сачуван за сва времена.

Драшко Ређеп