Аутор: Зоран Хр. Радисављевић
Страна: 180
► Остали детаљи

Зоран Хр. Радисављевић (1952), рођен је у Рашки. Завршио је студије југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филолошком факултету у Београду.

Објавио је збирке песама: Мртво слово, Велико уво, Други долазак Христа, Вино из костију, Света трешња , књиге разговора: Тупо перо, Огледало без позлате, Кавез закључан изнутра, Све више ћутим и слушам, 33 питања и Лице испод маске, Писано руком, публицистичке књиге: Водени цвет, Голуб у лављој кожи, Срце се хлади у фрижидеру, романсиране дијалошке трактате: Изгубљена самоћа В. М. и Филозофија живота В. М. Поезија му је превођена на енглески, белоруски, бугарски и македонски језик. Члан је Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије. Добитник је Награде Српске књижевне задруге за животно дело (2011), „Златног беочуга” Културно-просветне заједнице Београда (2012), Повеље „Јован Скерлић” и Награде „Троношки родослов” (2014). Новинар је Културне рубрике листа Политика.

Новинару Културне рубрике "Политике" уручена Награда СКЗ за животно дело

У свечаном делу 96. редовне Скупштине српске књижевне задруге, у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, уручена је Награда СКЗ за животно дело Зорану Радисављевићу, новинару Културне рубрике "Политике", песнику и публицисти. Више него икада у својој историји, каже се у образложењу Управног одбора СКЗ, најугледније српске новине посветиле су велики простор питањима књижевности и језика, актуелним и класичним темама, писцима и књигама — захваљујући, пре свега, ангажовању и слуху Зорана Радисављевића.

У својој беседи о делу Зорана Радисављевића — Љубица Арсић је казала да Српска књижевна задруга није обичан издавач, а Зоран Радисављевић није било који новинар. Пре ове награде, њега је наградио живот, доводећи га у везу с књижевношћу и писцима, радосном и разиграном дружином, увек жељном кафана и разговора, макар и с новинарима. У интервјуима са нашим најзначајнијим писцима, он саговорнике није питао оно најчешће новинарско "а шта нам сада ново пишете", већ су ти разговори били маштовити и смислени, брижљиво припремани. Оно што карактерише стил његовог новинарства јесте осећање мере и урођена новинарска прецизност да се каже баш оно битно, а да се не претера и непримереном сентиментализму или улагивању саговорнику.

У свом слову Зоран Радисављевић је рекао да је његов отац постао члан СКЗ давне 1958. године, када је он имао само шест година, и да су тада у њихову кућу ушле књиге из ЛИ кола, а потом и многе друге у препознатљивим плавим корицама, са познатим Змајевим знаком. Српска књижевна задруга, додао је Радисављевић, није обична издавачка кућа, већ једна од најстаријих и најзначајнијих установа културе у српском народу.

Награду Зорану Радисављевићу уручила је Нина Новићевић, управник СКЗ, као и захвалнице ЦИП-у и Александри Тодоровић. У пригодном, уметничком програму учествовали су Срба Милин и Александра Тодоровић.

М. В. 28.12.2011. Политика