Аутор: Зоран Живковић
Страна: 178
► Остали детаљи

Животне путање деветоро путника тајанствено се преплићу једног новембарског петка пре подне у вагону париског метроа.
Господин Анатол Мируј одлази свакодневно у подземну железницу зато што му прија да чита сред жамора; госпођица МариЛуиз Понтје враћа се у Париз после безмало шест деценија да приведе крају једину љубавну причу свог живота; господин Алан Ригу изненада открива очаравајућу лепоту гробаља; госпођица Миријел Жулијар среће се на једној станици са свим ликовима својих љубавних романа; господин Александар Леклер суочен је са загонетним нестанком предмета на снимцима које прави половним фотоапаратом; госпођа Мариз Буве најпре остаје без памћења, а потом га стиче знатно више него што би то ико пожелео; господин Арно Моран коначно открива оно што га је још од ђачког доба заокупљало – колико износи збир свих бројева; госпођа Мадлен Прево једина разазнаје разнобојне ореоле око глава оних које фотографише и по њима може да каже ко уз кога складно иде, а ко не; најзад, господин Алфред ЛеруВидал тајни је агент чији се цео свет безнадежно руши пошто му на седам мобилних телефона стигне седам немогућих снимака.
У вагону је све време још једна путница, госпођица Марго Вердје, али њу нико не види. Не зато што је невидљива него неприметна. Она, међутим, види знатно продорније и дубље од осталих, као што то и приличи једној тумачици фотографија. На снимцима путника које неупадљиво слика најпре препознаје деветоро посебних међу њима, потом докучује њихове животне приче, да би коначно проникла и у оно што је најскровитије – њихове снове, који их све чудесно доводе на исто место.