Аутор: Зоран Живковић
Страна: 202
► Остали детаљи

На Црном мосту у Регензбургу необјашњиво се, преко ноћи, појављује џиновска слика самог тог моста. Тако бар изгледа збуњеном чувару који је ујутру затиче. Сваки од четворо званичника, који се, један за другим, потом појављују да установе у чему је ствар, угледаће, међутим, другачији мост на платну. Коначно, највиша инстанца одлучиће да се загонетна слика уништи – али ту су речни галебови да спрече ово варварство... На Жутом мосту у Бечу петоро позних пролазника застају начас, сви у исти мах, прожети слутњом да нешто није како треба. Позоришна шаптачица помислиће да ју је додирнула сенка смрти, плаћени убица да је посреди друго рђаво знамење, проститутка да се наставља невероватно вече које је доживела, лопов на бициклу да га кажњава савест, а редовница да јој је то стигла порука с неба. А свима тек предстоје снови који ће их заувек преплести... Испод Црвеног моста у Братислави двојици бескућника предстоји ледена ноћ. Више немају чиме да се огреју – сем ако не спале комплет од шест романа Достојевског. Добро, то нису јединствени примерци, сутра се могу набавити исти такви, али ипак... Но, када коначно и шест дебелих томова прогута пламен, преостаје само да се спале листови тек написаног романа једног од клошара, уз слабашну наду да рукописи не горе, али ипак греју... На Бели мост у Будимпешти враћа се, после пола века, славни композитор и диригент да обиђе три веома посебна места: оно са кога се у реку бацила лепа девојка, оно на коме је срце издало професора конзерваторијума и оно које стоји у вези с погибијом родитеља младог студента музике. Све смрти студент је могао да спречи, али да је то учинио, никада не би домашио славу која га је чекала. Смрт је и сада на мосту, педесет година касније, да изравна старе рачуне... На Плави мост у Новом Саду ступа, једне мркле ноћи, безазлени птичар да отпочне највећу пустоловину свог псећег живота. Заједно с мостом узнеће се у висине и кренуће уз Дунав, моћно пркосећи онима који би да га униште. А тамо, узводно, чекају их четири друга, не мање посебна моста, да се стопе у један и у освит подаре заносну плавет великој чудесној реци.