Аутори: Иво Андрић ; приређивање и поговор Жанета Ђукић-Перишић
Страна: 657
► Остали детаљи

У свом ремек делу, у роману Проклета Авлија, Иво Андрић кроз речи свог јунака, фра Петра, који у ствари цитира свог покојног „амиџу“ фра Рафа, о причи причању каже ово: „Ја бих без хљеба још некако и могао, али без разговора, бели, не могу“.Целокупно дело Ива Андића је најупечатљивија илустрација осећања колико је приповедање у свој суштини „чарање, тихо ткање и шапат о дубоким и скривеним тајнама живота. Управо зато је у библиотеци Један том, Завод и објавио друго, допуњено издање књиге Сабране приповетке Иве Андрића, које је приредила и за коју је поговор написала др Жанета Ђукић Перишић. На 650 страна овог издања имамо свеобухватно, изузимајући романе, сведочанство непролазне моћи Андрићевог приповедања, које је пре више од пет деценија крунисано Нобеловом наградом за књижевност. Примајући ту награду , Андриће је изрекао познате речи у славу причања и приче, која од најдревнијих времена па до данашњих дана, заправо спашава и у исти мах даје живот.