Аутор: Милан Вујаклија
Страна: 1136
► Остали детаљи

Ово је ново издање изашло у издању ИП Просвета и ИПС Медиа Београд.

Уместо плавих корица, нове браон корице.Број страница је повећан за преко 100. Сада се књига, због већег фонта лакше чита..Тада је што нових, што осавремењених постојећих додато негде око 4000 одредница.

Тај број је углавном покрио добар део појмова који се односе на и данас актуелне информатичке и рачунарске технологије, као и на феномене који прате поједине сегменте јавног живота и који утичу на језик којим говоримо и његово разумевање.

Тачно је, како онда тако и данас, да изгледа да у српском језику никада није било више страних речи, стоји такође да је тешко унапред одлучити шта ће се трајно задржати на томе месту а шта временом нестати, али постоји један корпус речи у Лексикону које су заиста превазиђене и које више не значе оно што су значиле раније и то је нешто на што се може утицати. Није, наиме, тешко одмерити каквог трага је на Лексикон оставила политичка прагматика током скоро пола века његовог постојања у средини у којој је мало шта остало поштеђено те исте прагматике.

Важно је рећи да Милан Вујаклија у томе није учествовао. Зато измене у овоме издању нису бројне као у предходном и односе се на покушај да се изнова одреде значења одредницама које су биле под јаким упливом идеологије са једне стране, и да се унесу неки појмови и речи који се управо због овога првога нису ни видели ни наслућивали. Дакле, главни напор је био у томе да се избегне све оно архаично и једнострано и да се дадне један број речи и израза који говоре о реалности једног времена које долази: дакле, што мање празних идеолошких дефиниција и један умерен одабир појмова из неких нових пракси, прагматика и гледања на свет који долази, што је сигурни смо био и првобитни наум Милана Вујаклије.
Поред сваке главне речи дато је, у загради, најпотребније етимолошко објашњење, што ће знатно помоћи правилном изговору и разумевању, нарочито једнозвучних (хомонимних) речи, које би иначе морале код свакога изазвати разумљиву пометњу. У овом погледу, овај се речник разликује готово од свих досадашњих дела која су решавала овај и сличне задатке.

Индоцти дисцант ет амент меминиссе перити. – Они који не знају нека уче, а који знају нека налазе задовољство у томе да се подсећају.