Композиција овог романа омогућила је аутору да декомпонује препознатљиву стварност и да компонује једну другачију, бурлескну, која је са оном препознатљивом паралелна. У роману је пуно трагикомичних ситуација, сусрета и дијалога. Далек предак таквог начина писања јесте Рабле, а по композицији и по односу према свету то је прави постмодернистички роман.