Аутор: Јохан Волфганг фон Гете
Страна: 836
► Остали детаљи

Двадесет осмог августа 1749, у подне, кад је откуцало дванаест, дошао сам на свет у Франкфурту на Мајни. Положај звезда био је срећан: Сунце је стајало у знаку Девице и пролазило кроз подневак тога дана; Јупитер и Венера посматрали су га пријатељски; Меркур није био нељубазан; Сатурн и Марс држали су се равнодушно; само је Месец, који баш тад беше ушао у штап, деловао снагом своје опозиције, тим пре што је и његов планетарни час био наступио. Он се, дакле, противио мом рођењу, које није могло наступити пре него што тај час проðе. Ово добро знамење, које су астролози касније успели да оцене као врло срећно по мене, било је вероватно узрок што сам се одржао у животу, јер сам услед бабичине невештине дошао на свет мртав и тек после многих настојања постигло се да угледам светлост дана.