Autor: Mr Marina Radić Šestić
Strana: 104
► Ostali detalji

Ovom studijom se prvi put kod nas oblici profesionalnog osposobljavanja osoba oštećenog sluha sagledavaju iz različitih uglova a profesionalno osposobljavanje posmatra kao multifaktorska struktura.

Sažetak

Profesionalno osposobljavanje je važan aspekt opšte rehabilitacije i posmatra se, uvek, kao sastavni deo u sklopu mera koje se preduzimaju da bi se postiglo potpuno osposobljavanje. Svrha kompleksne rehabilitacije jeste vratiti hendikepiranu osobu u aktivan život i rad, vratiti joj socijalnu i ekonomsku ravnotežu. Cilj rehabihtacije je usmeren ka postizanju maksimainih fizičkih, društvenih, emocionalnih, obrazovnih i radnih mogućnosti u granicama postojećeg hendikepa. Kada govorimo o rehabihtaciji, naglasak uvek stavljamo na preostalu sposobnost, a ne na nesposobnost. Rana dijagnoza predstavlja prvi uslov uspeha, ukohko se počne odmah sa ^dekvatnom rehabilitacijom. Savremena profesionalna rehabilitacija mobiliše sve potencijale hendikepirane osobe u cilju maksimalnog osposobljavanja za život i rad kao i socijalnu integraciju. Pri tome treba voditi računa o stepenu invahdnog oštećenja (fizičkog, emocionalnog, intelektualnog isl.), o indiviđualnim sposobnostima koje omogućavaju funkcionalno i bihejvioralno ispravljanje postojećih nedostataka i adekvatno prilagođavanje. Svakako treba naglasiti značaj stimulativnih rehabihtacionih tehnika, volju i sposobnost društva da integriše hendikepiranu osobu u sve aspekte društvene aktivnosti. Profesionaino osposobljavanje osoba oštećenog sluha realizuje se na jedan od sledećih načina: završavanjem škole učenika u privredi, oiganizovanim pri ustanovama za tretman dece i omladine sa smetnjama u psihofizičkom razvoju tj. specijalnih odeljenja pri redovnim školama učenika u privredi; osposobljavanjem u zaštitnim radionicama za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida; osposobljavanjem pri Centru za profesionalnu orijentaciju gluvih i nagluvih; priučavanjem na radnom mestu, uvođenjem u rad nakon završetka specijalnog školovanja. Smisao oiganizovanja srednjoškolskog obrazovanja kroz različite oblike profesionalnog osposobljavanja (otvorena privreda, zaštitne i školske radionice) je postizanje boljih rezultata u daljem obrazovanju koje će slušno oštećenog učenika moći da dovede do višeg i visokog obrazovanja i omogućiti njegovu potpunu integraciju sa društvenom siedinom. Rehabihtaciono edukativni proces i profesionalno osposobljavanje treba da razvija i proširi stečene jezičke i komunikacione sposobnosti preko koje bi osoba oštećenog sluha praktično završila svoje urastanje u zajednicu.

Uvod

Termin “invalidnost” podrazumeva skup velikog broja različitih funkcionalnih ograničenja koja se javljaju u svakoj populaciji i u svim zemljama sveta. Ljudi mogu biti invalidi zbog fizičkih, intelektualnih ili čulnih oštećenja, medicinskog stanja ili mentalnog oboljenja. Takva oštećenja, stanja ili oboljenja mogu biti trajne ili prolazne prirode. Termin “hendikep označava gubitak ili ograničenu mogućnost učestvovanja u životu zajednice na ravnopravnom nivou s ostalima. On opisuje susret između invalidnog lica i sredine u kojoj živi. Svrha tog termina je da istakne propuste okoline i mnogih oiganizovanih aktivnosti u društvu, npr. u oblasti informisanja, komunikacije i obrazovanja, koji invalidnim licima onemogućavaju ravnopravno učešće. (OUN 1994. ) Savremena stručna misao razlikuje “defekt” (oštećenje, nedostatak) od “hendikepa ” (onemogućenost). Defektje događaj i stanje u oiganizmu koji se ispoljava kroz nedostatak ih umanjene sposobnosti, za aktivnosti koje se od ljudi prirodno očekuju. Hendikep nije samo onesposobljenost koju nosi pojedinac, već i onemogućenost koja dolazi spolja, iz društvene sredine. To je specifičan društveni odnos koji nastaje kada se negativnim dejstvima defekta pridruži odbojan odnos većine prema ljudima umanjenih sposobnosti. (Kovačević, 1986., Andrejević, 1994.) U najpoznatijim savremenim raspravama o rehabilitaciji hendikepiranih lica razlikuju se tri stepena hendikepiranosti: impairment (medicinski uzrok oštećenja), disability (funkcionalna posledica oštećenja), hendicap (zbir svih ličnih i socijalnih posledica oštećenja kod invahda). Postoji i druga podela koja posmatra defekt kao anato-fiziološko oštećenje, defektnost je psiho-socijalno stanje i defektivitet kao stanje dezintegrisanosti hčnosti kao društvenogbića. (Ivanović, 1995.) Uticaj hendikepa na strukturu ličnosti različitih kategorija invalidnih osoba povezan je sa vrstom i stepenom oštećenja: što su oštećenja veća i problemi su veći. Promene u pamćenju, mišljenju, pažnji, u emocionalno-voljnoj oblasti, zastoj u razvoju psihomotomih sposobnosti vizuelnog i auditivnog opažanja, neurotičnost, nerealno opažanje stavova sredine i sopstvenih stavova prema okolini, i nerazumevanje složenijih odnosa među ljudima česte su karakteristike hendikepirane ličnosti. Ona se bori sa osećanjima nesigumosti, manje vrednosti, doživljava sebe kao odbačenu od bližnjih, pa sama sebe ne prihvata, gubi osećaj perspektive i želju za komunikacijom, obrazovanjem i profesionalnim osposobljavanjem. Nisu relke pojave razdražljivosti i agresivnosti koje još više ometaju i otežavaju napredovanje i integraciju u društvenoj sredini. Svaki čovek je poseban; to važi i za ljude umanjenih sposobnosti. Zato se u radu na njihovoj rehabilitaciji i profesionalnom osposobljavanju moraju razdvojiti smetnje koje su uslovljene samim defektom od smetnji koje dolaze iz okoline ili psihološkog odnosa invalidne ličnosti prema sebi. To pomaže razumevanju ovih ljudi i efikasnosti rada sa njima.

Sadržaj

1. Sažetak
2. Abstract
3. Uvod
4. Rehabilitacija hendikepiranih osoba
4.1. Savremeni trendovi u rehabilitaciji hendikepiranih lica
4.2. Ličnost osoba oštecenog sluha
4.3. Psihomotorika i komunikacija lica oštecenog sluha 4.4. Profesionalna orijentacija osoba oštećenog sluha 4. 4.5. Profesionalno osposobljavanje osoba oštećenog sluha 4.6. Oblici profesionalnog osposobljavanja osoba oštećenog sluha
4.7. Neki problemi profesionalnog osposobljavanja osoba oštećenog sluha
4.8. Oblici profesionalnog osposobljavanja osoba oštećenog sluha u Srbiji pre i danas

5. Metodološki pristup
5.1. Opšti podaci o srednjoškolcima oštećenog sluha
5.2. Porodični odnosi u manifestnom prostoru
5.3. Asocijalno ponašanje u manifestnom prostoru
5.4. Uspeh u teoretskoj nastavi u manifestnom prostoru
5.5. Uspeh učenika u praktičnoj nastavi
5.5.1. Uspešnost u radu
5.5.2. Socijalne interakcije u radnoj sredini
5.5.3. Uslovi radne sredine

6. Faktorska struktura oblika profesionalnog osposobljavanja osoba oštećenog sluha
6.1. Faktorska struktura porodičnih interakcija
6.1.1. Analiza varijansi porodičnih interakcija
6.2. Faktorska struktura asocijalnog ponašanja
6.2.1. Analiza varijansi asocijalnog ponašanja
6.3. Faktorska struktura uspeha u teoretskoj nastavi 59
6.3. Analiza varijansi uspeha u teoretskoj nastavi 61
6.4. Faktorska struktura praktične uspešnosti 64
6.4.1. Analiza varijansi radne uspešnosti 74
6.4.2. Analiza varijansi socijalnih interakcija u radnoj sredini 77

7. Zaključak 81
8. Literatura 85
9. Indeks autora 89
10. Indeks pojmova 91
11. Summary 93