Аутор: Ги де Мопасан
Страна: 160
► Остали детаљи

Инфо: Мопасан (1850-1893) је ушао у књижевност по сопственим речима „као метеор`, али успеху је претходио дуг и упоран рад, прве стилске вежбе под надзором строгог и благонаклоног учитеља Густава Флобера. Двадесет девет година старији Флобер видео је у Мопасану свог духовног сина и наследника. „Поново сам прочитао Дунду и опет тврдим да је ремек дело. Потруди се да напишеш туце таквих па ћеш бити човек` - пише он Мопасану готово пред саму смрт. Мопасан је послушао савет учитеља и, поред више романа, објавио је око триста приповедака којима је стекао светску славу. Све нису ремек дела, али бар четири „туцета` јесу. У овај избор ушле су следеће: Симонов тата, Дунда, Олупиие, Бадње вече, Мој стриц Жил, Канап, Буренце, Тоан, Газда-Бело-мова животиња, Два пријатеља, Кишобран, Орла.