Сабрана дела Патријарха Павла, књига I: Живот по Јеванђељу: беседе
Аутор: Патријарх српски Павле
Страна: 296
► Остали детаљи
Благословио: Mjestobljustitelj trona patrijarha srpskih Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije
Страна: 296
► Остали детаљи
Благословио: Mjestobljustitelj trona patrijarha srpskih Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije
ПРЕДГОВОР
С књигом Живот по Јеванђељу почињемо штампање Caбраних дела блаженог спомена патријарха српског Павла. За њега је с правом речено "да је писао као што је говорио, а говорио као што је живео", он "најубедљивија личност нашег времена" (Матија Бећковић).
Патријарх Павле је наш савременик у коме су поистовећени вера и живот, усмена и писана реч. Као такав, он је уистину био и остао еванђелски човек, подобан Апостолу народа Павлу, чије име је желео, и примио га на монашењу. А на Павла се он угледао, као Павле на Христа (ср. 1. Кор 11, 1), па је мирне душе могао на крају свог земног живота са њим да понови: "Не живим више ја, нeгo живи Христос у мени" (Гал 2, 20). Тако су његов глас и дикција постали "најпродуховљенија мелодија нашег jaвног говора", а он "један од најизведенијих писаца српског језика" (Матија Бећковић)! И то с разлога истоветности његова битија и житија, бића и битовања, вере и живота. Његова усмена и писана реч била је ослобођена од свега сувишног, као уосталом и његово појање и служење у храму. Древно хеленско начело "ништа сувишно" као да је била мера његовог живљења, понашања, писања и говорења, усавршено трезвеноумљем пустињских Отаца Цркве Божије. Он се васцелог живота свог трудио да живи пред Богом и у Богу, еда би у сваком тренутку био спреман да изађе пред лице Божје, "живећи као да ће му сваки дан бити судњи и свака реч последња".
Сабирање сваке мрвице хране "да ништа не пропадне" (Јн 6, 12), чување од "сваке празне речи" за коју ће људи "дати одговор у дан Суда" (Мт 12,36) био је начин постојања патријарха Павла и његовог односа према даровима Божјим, било да се радило о даровима природе (храна, светло, хлеб, вода), било да се радило о људским даровима (тело, душа, осећања, ум, воља, реч). Он је из животног искуства сазнао, и по томе сазнању живио и мислио, да од начина употребе или злоупотребе дарова Божјих, телесних и духовних, зависи људски живот. Права употреба гради и изграђује, а злоупотреба или претерана употреба - разграђује и уништава, обесвећује човека и природу, води у пропаст и празнину, обесмишљује творевину и човеков живот.
Управо се с тог разлога наш патријарх при говорењу и писању држао златног правила: Да нам речи буду благе, а докази јаки. Отуда, све што је он изговорио и написао прожето је и засновано на том начелу. Тиме одишу његови разговори и његове беседе, његова усмена и његова писана реч. Својом речју он се није представљао мудријим него што јесте, нити се својим живљењем унутарњим и спољашњим показивао бољим него што јесте.
Патријарх Павле је човек богослужја и молитве, човек трудољубља тјелесног и духовног. Такав је био као студент богословља и медицине, као монах и јеромонах у манастиру, као такав остао је запамћен у Атини за време својих постдипломских студија. Таквог га памте генерације призренских богослова, свештенство и верници Рашко-призренске епархије и Архиепископије београдско-карловачке. Такав је он био и у времену свог патријарашког служења. Зато није чудо што из тог свог библијског, посебно новозаветног и павловског опита, и богослужбене молитвене нарави он лично израста као богослов и научник, а нарочито као врсни литургичар. Под тим ми не подразумевамо, не само његово учешће у превођењу Новог Завета, издавању бројних богослужбених књига, његово беседништво библијски и литургијски утемељено, него првенствено његово научио бављење литургијским питањима,
проучаваним у светлости основа православне вере и живљеља по Јеванђељу. Његово тротомно дело штампано под скромним насловом: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, као и свеукупно његово писано дело, остаће несумњиво као незаобилазан приручник будућим поколењима за проучавање и упознавање литургијског живота Цркве, али истовремено и као правило духовнor и моралног живљења у Цркви, сагласно Јеванђељу! И све то опет у светлости савремених човекових потреба, а на основу његовог библијског, светоотачког, научног, и свакако, личног опита. Тако ће и његова беседа, његова жива усмена реч, постати надахнуће за будуће беседнике, као пример јасности, једноставности и животности. Са научном акривијом и трезвеношћу патријарх Павле извлачи и доноси закључке у својим проучавањима, служећи се једноставним језиком, без било каквих украса и претеривања. Стамен у својим ставовима и опредељењима, прожет духом трезвеноумља и расуђивања, како у својој писменој и усменој речи, у свом научном богословском раду, тако и у свом односу према другима и у свакидашњем животу, он остаје увек отворен за дијалог, за другог, за његова схватања и речи; без наметања себе, још мање своје власти и свог ауторитета. Заиста, нико у бучније време није говорио тише, а да се чуо даље, нико није говорио мање и сажетије, а да је рекао више. У времену обесвећења како писане, тако и усмене речи, па и у времену "мнoгоглаголанија" људи у Цркви, он је речи вратио меру и светост, избавио је да не постане "звоно које јечи и прапорац који звечи" (1. Кор 13, 1).
Из ове прве књиге беседа патријарха Павла, а која се објављује поводом његовог четрдесетодневног парастоса, као уосталом и из његових Сабраних дела у припреми, сваком разборитом читаоцу постаће јасно да се ради о ненаметљивости, опитности и убедљивости његове речи. Као пастир Цркве и беседник, као научник и писац, као човек свакидашњег разговора, било са људима у Цркви, било са људима овога света, израста пред нама у човека живог дијалога са Богом и са људима; у онога који поштује слободу другога. Трагање за истином и познање истине и за њега, као и за све трезвене људе пре њега, представља извор истинске слободе; не само слободе у светском смислу, него и егзистенцијалне слободе - од греха, смрти и демонских сила ("Познајте истину и истина ће вас ослободити" - Јн 8, 32).
Тога ради, ми се надамо да ће ова записана и сабрана реч патријарха српског Павла својим објављивањем доспети тамо где није могла стићи његова усмена реч, и да ће она, сада као благодатна реч новог светог Оца Цркве Христове, уродити стоструким плодом.
На преподобног Патапија и св. апостоле Состена, Аполоса и друге
8/21. децембра, лета Господњег 2009. Манастир Цетиље
Мјестобљуститељ трона Патријараха српских АЕМ Црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
САДРЖАЈ
Предговор, 5
ПРВЕ БЕСЕДЕ, 9
ПРВА ЕПИСКОПСКА БЕСЕДА, 1957. ГОДИНЕ, 11
ПРВА ПАТРИЈАРАШКА БЕСЕДА – НА УСТОЛИЧЕЊУ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У БЕОГРАДУ, ДЕЦЕМБРА 1990. ГОДИНЕ, 17
БЕСЕДА У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ, НА УСТОЛИЧЕЊУ У ТРОН ПЕЋКИХ ПАТРИЈАРАХА, 2. МАЈА 1994. ГОДИНЕ, 21
БЕСЕДА НА ЛИТУРГИЈИ У САБОРНОЈ ЦРКВИ ПОВОДОМ ПРЕВЛАДАВАЊА РАСКОЛА, 1992. ГОДИНЕ, 23
НА ГОСПОДЊЕ И БОГОРОДИЧИНЕ ПРАЗНИКЕ, 27
НА БАДЊИ ДАН, 29
НА САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 30
НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ, 33
НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 34
НА СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 35
НА БЛАГОВЕСТИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 37
НА ДРУГИ ДАН ВАСКРСА, 40
НА ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 43
НА ДУХОВСКИ УТОРАК, 44
НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 47
НА ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 50
О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ, 53
О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ, 55
ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА, 57
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ, 288
НА ВЕЛИКОПОСНЕ ТЕМЕ, 61
О ПОСТУ, 63
ПРЕД ВЕЛИКИ ПОСТ, 65
НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА, 68
НЕДЕЉА МЕСОПУСНА, 73
НЕДЕЉА ПРВА ПОСТА - ПРАВОСЛАВЉА, 76
НЕДЕЉА ТРЕЋА ПОСТА - КРСТОПОКЛОНА, 80
ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ, 83
ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 86
ЛАЗАРЕВА СУБОТА, 87
ШЕСТА НЕДЕЉА ПОСТА - ЦВЕТИ, 90
НА СВЕТИТЕЉСКЕ ПРАЗНИКЕ, 93
НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 95
НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - БЕСЕДА ДРУГА, 98
НА БДЕНИЈУ ПРАЗНИКА СВЕТОГ САВЕ, 99
НА СВЕТОГ САВУ, 101
НА СВЕТОГ САВУ - БЕСЕДА ДРУГА, 102
НА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 103
НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ КИРА И ЈОВАНА, 105
НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ТРИФУНА, 108
НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИТОВОГ, 110
НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 111
НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ТРЕЋА, 112
НА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂЕВДАН, 114
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА, 115
ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУНА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА - БЕСЕДА ДРУГА, 118
НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА, 119
НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ, 122
НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ХРИСТОФОРА, 124
НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА, 129
НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ВАРТОЛОМЕЈА И ВАРНАВУ, 131
НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ИВАЊДАН, 134
НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, 136
НА СВЕТУ МАРИЈУ МАГДАЛИНУ, 139
НА УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 142
НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ, 144
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЈОВАНА БОГОСЛОВА, 147
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМУ, 150
НА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА, 152
НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ И ЧУДОТВОРЦЕ КОЗМУ И ДАМЈАНА, 155
НА ОБНОВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂИЦ, 157
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ, 159
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ
И СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 162
НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА, 166
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕЛИТУРГИЈСКЕ ОМИЛИЈЕ И АРХИПАСТИРСКЕ ПОУКЕ 1995–1998, 171
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 173
О ГРЕХУ И СЛОБОДИ, 174
О ИДЕЊУ ЗА ХРИСТОМ, 177
О ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ, 179
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СВАКОМЕ КОЈИ ИМА ДАЋЕ СЕ; А ОД ОНОГА КОЈИ НЕМА, УЗЕЋЕ СЕ И ОНО ШТО ИМА”, 181
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 183
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НА ПУТ НЕЗНАБОЖАЦА НЕ ИДИТЕ, И У ГРАД САМАРЈАНСКИ НЕ УЛАЗИТЕ”, 184
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ТЕШКО ТЕБИ, ВИТСАИДО!”, 185
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СТРАЖИТЕ, ДАКЛЕ, ЈЕР НЕ ЗНАТЕ КАДА ЋЕ ДОЋИ ГОСПОДАР КУЋЕ”, 187
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛЕ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 188
О ЧАСУ РАСПЕЋА, 190
О СТРАДАЊУ ГОСПОДЊЕМ, 191
О МОЋИ ВЕРЕ, 193
О МОЋИ ВЕРЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 195
О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 197
О НОВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА ПОСТРАДАЛИМ ОД НАТО-а, 199
О ХУЛИ НА ДУХА СВЕТОГА, 201
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ВИ СТЕ СВЕТЛОСТ СВЕТУ”, 204
ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУО МАРТИ И МАРИЈИ, 207
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈЕ ЈАРАМ МОЈ БЛАГ,
И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 209
О РАЗЛИКОВАЊУ ДУХОВА, 210
О ЈЕДИНСТВУ ЖИВОТА И БОГОСЛОВЉА, 213
О ОТКРИВЕЊУ ЈОВАНОВОМ, 215
О ВЕРИ И ЖИВОТУ ПО ВЕРИ, 217
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „И СВИ ЋЕ ВАС ОМРЗНУТИ ИМЕНА МОГА РАДИ”, 219
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈАРАМ ЈЕ МОЈ БЛАГ,
И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 221
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НЕГО СЕ РАДУЈТЕ ШТО СУ ИМЕНА ВАША НАПИСАНА НА НЕБЕСИМА”, 222
О ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА, 224
О ГОВОРЕЊУ ИСТИНЕ, 225
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ПОДАЈТЕ, ДАКЛЕ, ЋЕСАРЕВО ЋЕСАРУ, А БОЖИЈЕ БОГУ”, 227
О ХРИШЋАНСКОЈ РЕВНОСТИ, 229
О ЗНАКУ ПРОРОКА ЈОНЕ, 230
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БЛАЖЕНИ СИРОМАШНИ ЈЕР ЈЕ ВАШЕ ЦАРСТВО БОЖЈЕ”, 231
О ДВЕ УДОВИЧИНЕ ЛЕПТЕ, 233
О ДРУГОМ ДОЛАСКУ И О БУДНОСТИ, 235
О БОГОЧОВЕКУ ХРИСТУ, 237
О РАЗГОВОРУ СА НИКОДИМОМ, 239
О СВАДБИ У КАНИ, 240
О СЛАВИ ОД ЉУДИ И СЛАВИ ОД БОГА, 241
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИКО НЕ МОЖЕ ДОЋИ МЕНИ АКО ГА НЕ ПРИВУЧЕ ОТАЦ КОЈИ МЕ ПОСЛА”, 245
О НАЈВЕЋОЈ ВРЛИНИ, 246
О ТОМЕ ДА ХРИСТОМ ЖИВИМО, 248
О ДВЕ СЛОБОДЕ И О ДВА РОПСТВА, 249
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕО БЛАЖЕНСТВИМА, 251
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИСИ ДОШАО ДА ДОНЕСЕШ МИР НЕГО МАЧ”, 254
О ЗИДАЊУ КУЋЕ НА КАМЕНУ, 256
О ДУХОВНОМ ГЛЕДАЊУ И МОЛИТВЕНОМ ДРЖАЊУ РУКУ, 258
О ТАЛАНТИМА, 261
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛИ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 265
НА ЗАДУШНИЦЕ, 268
О СВАДБИ У КАНИ ГАЛИЛЕЈСКОЈ, 269
О РАЗГОВОРУ ХРИСТА СА САМАРЈАНКОМ, 271
О НЕПРОТИВЉЕЊУ ЗЛУ ЗЛОМ, 274
О РАЗГОВОРУ СА САДУКЕЈИМА, 276
О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 278
О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 280
О ПРАВОЈ ВЕРИ, 282
О ИСЦЕЉЕЊУ ГУБАВОГА, 284
КО ЈЕ НАЈВЕЋИ, 285
С књигом Живот по Јеванђељу почињемо штампање Caбраних дела блаженог спомена патријарха српског Павла. За њега је с правом речено "да је писао као што је говорио, а говорио као што је живео", он "најубедљивија личност нашег времена" (Матија Бећковић).
Патријарх Павле је наш савременик у коме су поистовећени вера и живот, усмена и писана реч. Као такав, он је уистину био и остао еванђелски човек, подобан Апостолу народа Павлу, чије име је желео, и примио га на монашењу. А на Павла се он угледао, као Павле на Христа (ср. 1. Кор 11, 1), па је мирне душе могао на крају свог земног живота са њим да понови: "Не живим више ја, нeгo живи Христос у мени" (Гал 2, 20). Тако су његов глас и дикција постали "најпродуховљенија мелодија нашег jaвног говора", а он "један од најизведенијих писаца српског језика" (Матија Бећковић)! И то с разлога истоветности његова битија и житија, бића и битовања, вере и живота. Његова усмена и писана реч била је ослобођена од свега сувишног, као уосталом и његово појање и служење у храму. Древно хеленско начело "ништа сувишно" као да је била мера његовог живљења, понашања, писања и говорења, усавршено трезвеноумљем пустињских Отаца Цркве Божије. Он се васцелог живота свог трудио да живи пред Богом и у Богу, еда би у сваком тренутку био спреман да изађе пред лице Божје, "живећи као да ће му сваки дан бити судњи и свака реч последња".
Сабирање сваке мрвице хране "да ништа не пропадне" (Јн 6, 12), чување од "сваке празне речи" за коју ће људи "дати одговор у дан Суда" (Мт 12,36) био је начин постојања патријарха Павла и његовог односа према даровима Божјим, било да се радило о даровима природе (храна, светло, хлеб, вода), било да се радило о људским даровима (тело, душа, осећања, ум, воља, реч). Он је из животног искуства сазнао, и по томе сазнању живио и мислио, да од начина употребе или злоупотребе дарова Божјих, телесних и духовних, зависи људски живот. Права употреба гради и изграђује, а злоупотреба или претерана употреба - разграђује и уништава, обесвећује човека и природу, води у пропаст и празнину, обесмишљује творевину и човеков живот.
Управо се с тог разлога наш патријарх при говорењу и писању држао златног правила: Да нам речи буду благе, а докази јаки. Отуда, све што је он изговорио и написао прожето је и засновано на том начелу. Тиме одишу његови разговори и његове беседе, његова усмена и његова писана реч. Својом речју он се није представљао мудријим него што јесте, нити се својим живљењем унутарњим и спољашњим показивао бољим него што јесте.
Патријарх Павле је човек богослужја и молитве, човек трудољубља тјелесног и духовног. Такав је био као студент богословља и медицине, као монах и јеромонах у манастиру, као такав остао је запамћен у Атини за време својих постдипломских студија. Таквог га памте генерације призренских богослова, свештенство и верници Рашко-призренске епархије и Архиепископије београдско-карловачке. Такав је он био и у времену свог патријарашког служења. Зато није чудо што из тог свог библијског, посебно новозаветног и павловског опита, и богослужбене молитвене нарави он лично израста као богослов и научник, а нарочито као врсни литургичар. Под тим ми не подразумевамо, не само његово учешће у превођењу Новог Завета, издавању бројних богослужбених књига, његово беседништво библијски и литургијски утемељено, него првенствено његово научио бављење литургијским питањима,
проучаваним у светлости основа православне вере и живљеља по Јеванђељу. Његово тротомно дело штампано под скромним насловом: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, као и свеукупно његово писано дело, остаће несумњиво као незаобилазан приручник будућим поколењима за проучавање и упознавање литургијског живота Цркве, али истовремено и као правило духовнor и моралног живљења у Цркви, сагласно Јеванђељу! И све то опет у светлости савремених човекових потреба, а на основу његовог библијског, светоотачког, научног, и свакако, личног опита. Тако ће и његова беседа, његова жива усмена реч, постати надахнуће за будуће беседнике, као пример јасности, једноставности и животности. Са научном акривијом и трезвеношћу патријарх Павле извлачи и доноси закључке у својим проучавањима, служећи се једноставним језиком, без било каквих украса и претеривања. Стамен у својим ставовима и опредељењима, прожет духом трезвеноумља и расуђивања, како у својој писменој и усменој речи, у свом научном богословском раду, тако и у свом односу према другима и у свакидашњем животу, он остаје увек отворен за дијалог, за другог, за његова схватања и речи; без наметања себе, још мање своје власти и свог ауторитета. Заиста, нико у бучније време није говорио тише, а да се чуо даље, нико није говорио мање и сажетије, а да је рекао више. У времену обесвећења како писане, тако и усмене речи, па и у времену "мнoгоглаголанија" људи у Цркви, он је речи вратио меру и светост, избавио је да не постане "звоно које јечи и прапорац који звечи" (1. Кор 13, 1).
Из ове прве књиге беседа патријарха Павла, а која се објављује поводом његовог четрдесетодневног парастоса, као уосталом и из његових Сабраних дела у припреми, сваком разборитом читаоцу постаће јасно да се ради о ненаметљивости, опитности и убедљивости његове речи. Као пастир Цркве и беседник, као научник и писац, као човек свакидашњег разговора, било са људима у Цркви, било са људима овога света, израста пред нама у човека живог дијалога са Богом и са људима; у онога који поштује слободу другога. Трагање за истином и познање истине и за њега, као и за све трезвене људе пре њега, представља извор истинске слободе; не само слободе у светском смислу, него и егзистенцијалне слободе - од греха, смрти и демонских сила ("Познајте истину и истина ће вас ослободити" - Јн 8, 32).
Тога ради, ми се надамо да ће ова записана и сабрана реч патријарха српског Павла својим објављивањем доспети тамо где није могла стићи његова усмена реч, и да ће она, сада као благодатна реч новог светог Оца Цркве Христове, уродити стоструким плодом.
На преподобног Патапија и св. апостоле Состена, Аполоса и друге
8/21. децембра, лета Господњег 2009. Манастир Цетиље
Мјестобљуститељ трона Патријараха српских АЕМ Црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
САДРЖАЈ
Предговор, 5
ПРВЕ БЕСЕДЕ, 9
ПРВА ЕПИСКОПСКА БЕСЕДА, 1957. ГОДИНЕ, 11
ПРВА ПАТРИЈАРАШКА БЕСЕДА – НА УСТОЛИЧЕЊУ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У БЕОГРАДУ, ДЕЦЕМБРА 1990. ГОДИНЕ, 17
БЕСЕДА У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ, НА УСТОЛИЧЕЊУ У ТРОН ПЕЋКИХ ПАТРИЈАРАХА, 2. МАЈА 1994. ГОДИНЕ, 21
БЕСЕДА НА ЛИТУРГИЈИ У САБОРНОЈ ЦРКВИ ПОВОДОМ ПРЕВЛАДАВАЊА РАСКОЛА, 1992. ГОДИНЕ, 23
НА ГОСПОДЊЕ И БОГОРОДИЧИНЕ ПРАЗНИКЕ, 27
НА БАДЊИ ДАН, 29
НА САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 30
НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ, 33
НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 34
НА СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 35
НА БЛАГОВЕСТИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 37
НА ДРУГИ ДАН ВАСКРСА, 40
НА ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 43
НА ДУХОВСКИ УТОРАК, 44
НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 47
НА ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 50
О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ, 53
О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ, 55
ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА, 57
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ, 288
НА ВЕЛИКОПОСНЕ ТЕМЕ, 61
О ПОСТУ, 63
ПРЕД ВЕЛИКИ ПОСТ, 65
НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА, 68
НЕДЕЉА МЕСОПУСНА, 73
НЕДЕЉА ПРВА ПОСТА - ПРАВОСЛАВЉА, 76
НЕДЕЉА ТРЕЋА ПОСТА - КРСТОПОКЛОНА, 80
ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ, 83
ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 86
ЛАЗАРЕВА СУБОТА, 87
ШЕСТА НЕДЕЉА ПОСТА - ЦВЕТИ, 90
НА СВЕТИТЕЉСКЕ ПРАЗНИКЕ, 93
НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 95
НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - БЕСЕДА ДРУГА, 98
НА БДЕНИЈУ ПРАЗНИКА СВЕТОГ САВЕ, 99
НА СВЕТОГ САВУ, 101
НА СВЕТОГ САВУ - БЕСЕДА ДРУГА, 102
НА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 103
НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ КИРА И ЈОВАНА, 105
НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ТРИФУНА, 108
НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИТОВОГ, 110
НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 111
НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ТРЕЋА, 112
НА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂЕВДАН, 114
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА, 115
ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУНА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА - БЕСЕДА ДРУГА, 118
НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА, 119
НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ, 122
НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ХРИСТОФОРА, 124
НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА, 129
НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ВАРТОЛОМЕЈА И ВАРНАВУ, 131
НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ИВАЊДАН, 134
НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, 136
НА СВЕТУ МАРИЈУ МАГДАЛИНУ, 139
НА УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 142
НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ, 144
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЈОВАНА БОГОСЛОВА, 147
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМУ, 150
НА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА, 152
НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ И ЧУДОТВОРЦЕ КОЗМУ И ДАМЈАНА, 155
НА ОБНОВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂИЦ, 157
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ, 159
НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ
И СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 162
НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА, 166
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕЛИТУРГИЈСКЕ ОМИЛИЈЕ И АРХИПАСТИРСКЕ ПОУКЕ 1995–1998, 171
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 173
О ГРЕХУ И СЛОБОДИ, 174
О ИДЕЊУ ЗА ХРИСТОМ, 177
О ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ, 179
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СВАКОМЕ КОЈИ ИМА ДАЋЕ СЕ; А ОД ОНОГА КОЈИ НЕМА, УЗЕЋЕ СЕ И ОНО ШТО ИМА”, 181
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 183
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НА ПУТ НЕЗНАБОЖАЦА НЕ ИДИТЕ, И У ГРАД САМАРЈАНСКИ НЕ УЛАЗИТЕ”, 184
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ТЕШКО ТЕБИ, ВИТСАИДО!”, 185
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СТРАЖИТЕ, ДАКЛЕ, ЈЕР НЕ ЗНАТЕ КАДА ЋЕ ДОЋИ ГОСПОДАР КУЋЕ”, 187
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛЕ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 188
О ЧАСУ РАСПЕЋА, 190
О СТРАДАЊУ ГОСПОДЊЕМ, 191
О МОЋИ ВЕРЕ, 193
О МОЋИ ВЕРЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 195
О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 197
О НОВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА ПОСТРАДАЛИМ ОД НАТО-а, 199
О ХУЛИ НА ДУХА СВЕТОГА, 201
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ВИ СТЕ СВЕТЛОСТ СВЕТУ”, 204
ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУО МАРТИ И МАРИЈИ, 207
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈЕ ЈАРАМ МОЈ БЛАГ,
И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 209
О РАЗЛИКОВАЊУ ДУХОВА, 210
О ЈЕДИНСТВУ ЖИВОТА И БОГОСЛОВЉА, 213
О ОТКРИВЕЊУ ЈОВАНОВОМ, 215
О ВЕРИ И ЖИВОТУ ПО ВЕРИ, 217
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „И СВИ ЋЕ ВАС ОМРЗНУТИ ИМЕНА МОГА РАДИ”, 219
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈАРАМ ЈЕ МОЈ БЛАГ,
И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 221
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НЕГО СЕ РАДУЈТЕ ШТО СУ ИМЕНА ВАША НАПИСАНА НА НЕБЕСИМА”, 222
О ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА, 224
О ГОВОРЕЊУ ИСТИНЕ, 225
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ПОДАЈТЕ, ДАКЛЕ, ЋЕСАРЕВО ЋЕСАРУ, А БОЖИЈЕ БОГУ”, 227
О ХРИШЋАНСКОЈ РЕВНОСТИ, 229
О ЗНАКУ ПРОРОКА ЈОНЕ, 230
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БЛАЖЕНИ СИРОМАШНИ ЈЕР ЈЕ ВАШЕ ЦАРСТВО БОЖЈЕ”, 231
О ДВЕ УДОВИЧИНЕ ЛЕПТЕ, 233
О ДРУГОМ ДОЛАСКУ И О БУДНОСТИ, 235
О БОГОЧОВЕКУ ХРИСТУ, 237
О РАЗГОВОРУ СА НИКОДИМОМ, 239
О СВАДБИ У КАНИ, 240
О СЛАВИ ОД ЉУДИ И СЛАВИ ОД БОГА, 241
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИКО НЕ МОЖЕ ДОЋИ МЕНИ АКО ГА НЕ ПРИВУЧЕ ОТАЦ КОЈИ МЕ ПОСЛА”, 245
О НАЈВЕЋОЈ ВРЛИНИ, 246
О ТОМЕ ДА ХРИСТОМ ЖИВИМО, 248
О ДВЕ СЛОБОДЕ И О ДВА РОПСТВА, 249
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕО БЛАЖЕНСТВИМА, 251
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИСИ ДОШАО ДА ДОНЕСЕШ МИР НЕГО МАЧ”, 254
О ЗИДАЊУ КУЋЕ НА КАМЕНУ, 256
О ДУХОВНОМ ГЛЕДАЊУ И МОЛИТВЕНОМ ДРЖАЊУ РУКУ, 258
О ТАЛАНТИМА, 261
НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛИ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 265
НА ЗАДУШНИЦЕ, 268
О СВАДБИ У КАНИ ГАЛИЛЕЈСКОЈ, 269
О РАЗГОВОРУ ХРИСТА СА САМАРЈАНКОМ, 271
О НЕПРОТИВЉЕЊУ ЗЛУ ЗЛОМ, 274
О РАЗГОВОРУ СА САДУКЕЈИМА, 276
О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 278
О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 280
О ПРАВОЈ ВЕРИ, 282
О ИСЦЕЉЕЊУ ГУБАВОГА, 284
КО ЈЕ НАЈВЕЋИ, 285
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Сабрана дела Патријарха Павла, књига I: Живот по Јеванђељу: беседе
Издавач: Издавачка фондација СПЦ
Страна: 296 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21 cm
Година издања: 2010
ИСБН: 978-86-84799-41-0
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (