Природна земљорадња
od 1984. god.
Knjige:PoljoprivredaOrganska proizvodnja | Zemlje i običaji svetaJapan
Korica knjige

Природна земљорадња

Аутор: Масанобу Фукуока
Izdavač: Kokoro
Страна: 290
Slova:
Масанобу Фукуока (1913-2008) је био јапански земљорадник и филозоф познат по својој природној земљорадњи и озелењавању испошћеног тла и пустињског земљишта. Залагао се за узгој усева без орања, без пестицида, без плевљења и без ђубрива. Под утицајем таоистичке и зен будистичке филозофије, свој начин земљорадње називао је и „безрадном земљорадњом“. Заправо, у питању је систем који се заснива на препознавању сложености и повезаности живих организама који чине екосистем; озбиљног промишљања о томе и удруженог рада са њима у узгоју усева. Фукуока је сматрао да земљорадња није само производња хране, већ и естетски и духовни приступ животу чији је крајњи циљ „гајење и усавршавање људских бића.“ Због тога се и залагао за повратак природи, природним начинима узгоја и живота, истичући да неприродна храна ствара неприродне људе, са неприродним мислима и неприродним телима подложним болестима. Забринут због све већег загађења које човек ствара услед свог незнања, веровао је да је једина будућност човечанства повратак природи и природној земљорадњи, сматрајући да је: „Храна живот, а живот не сме да одступи од природе“. Због тога се његове књиге не сматрају само пољопривредним приручницима, већ и животним водичима пошто су свеобухватне и имају холистички приступ земљорадњи, природи и животу.
Детаљни подаци о књизи
Naslov: Природна земљорадња
Izdavač: Kokoro
Strana: 290 (cb)
Pismo: ћирилица
Format: 27 cm
Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-89057-32-4
Ocene čitalacaPrijavite se za ocenu
Za sada nema ocena za ovo izdanje. Budite prvi koji će podeliti utiske!
Pitanja, odgovori, mišljenja
Imate pitanje? Prijavite se i učestvujte u diskusiji sa urednicima i čitaocima.
Još uvek nema postavljenih pitanja za ovo izdanje.
RASPRODATONije u planu obnavljanje izdanja
Ukupno
0 RSD
Korpa
Često se kupuje uz ovu knjigu
Poslednje što ste gledaliObriši istoriju