Аутор: приредио Јован Србуљ
Страна: 386
► Остали детаљи

Садржај
О ОВОЈ КЊИЗИ, 5
Епископ Будимски Данило (Крстић)
СРБ ЈЕ ХРИСТОВ (ВЕРОНАУКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ) , 11

КО CY СРБИ И КАКО ВЕРУЈУНАШ ПЛЕМИЋКИ ГРБ, 35
КАКВА ЈЕ СВЕТОСАВСКА ВЕРА, 38
СМИСАО ПРАЗНИКА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, 45
ТРАДИЦИОНЛНИ КЛЕНДАР И ХРИШЋАНСТВО У СРБА, 48

СРБСКИ РЕЛИГИОЗНИ АКТ ПО КЊИЗИ „ГОДИНА ПРОЛЗИ КРОЗ АВЛИЈУ“ МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА, 53
Начин на који верујемо, 55
Кроз пробуђену природу до храма, 57
Народ постаје иконичан, 59
Небеска војска, 60
Повратак у свет, 61
Мајстор за велико и несхватљиво, 62

ИЗ ИСТОРИЈЕ КРСНЕ CЛАBEХРИШЋАНСКО ПОРЕКЛО КРСНЕ СЛАВЕ У СРБА, 65
НАЈСТАРИЈИ СПОМЕН КРСНЕ СЛАВЕ, 71
СВЕТИ САВА И КРСНА СЛАВА, 77
СЛАВА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ, 80
У БОСНИ И КОД РИМОКАТОЛИКА, 81
ВЕКОВНА БОРБА ЗА КРСНУ СЛАВУ, 83
ВУК КАРАЏИЋ О СЛАВИ, 89
РАТ ПРЕВЕРИЦА ПРОТИВ КРСНЕ СЛАВЕ, 92
КОМУНИСТИ ПРОТИВ КРСНЕ СЛАВЕ, 95
Поука монаха Митрофана Хиландарца, 101

ЗНАЧЕЊЕ СЛАВСКИХ ОБИЧАЈАСВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О КРСНОЈ СЛАВИ, 105
ВУК ВРЧЕВИЋ О СЛАВСКИМ ОБИЧАЈИМА, 116
СЛАВА КАО ОСНОВА ОБИЧАЈНОГ ИДЕНТИТЕТА, 120
КРСНА СЛАВА У БАЊАЛУЧКОМ КРАЈУ/
СВЕДОЧЕЊЕ ЈОВАНА ДУШАНИЋА, 125
Аманет од ђеда, 129
Знам ја шта сам, 130
Сеоска слава Масла, 132
РОДБИНА И СВОЈТА Y НАШЕМ НАРОДУ, 133

Епископ Браничевски Хризостом (Војиновић)
ЗАШТО И КАКО СЕ СЛАВИ CЛАBA

Српска слава или крсно име, 137
Штаје слава?, 137
Како су наши преци поштовали и славили славу, 140
Откуда гозбе о славама, 142
Како треба да славимо славу, 143
Шта је потребно припремити за прослављање крсног имена - славе, 144
Каквих има слава, 147
Освештање славске водице, 148
Уочи славе, 151
На дан славе, 151
Како се прави славски колач, 157
Како се спрема славско жито, 159

НАРОДНЕ ПЕСМЕ О КРСНОЈ СЛАВИ
КАКО СЕ КРСНО ИМЕ СЛУЖИ, 163
МАРКО КРАЉЕВИЂ И БЕГ КОСТАДИН, 164
ТУРЦИ НЕ ДАДУ ПИТИ У СЛАВУ БОЖИЈУ, 165
КО КРСНО ИМЕ СЛАВИ, ОНОМ И ПОМАЖЕ, 168
ПРИЧЕ И СВЕДОЧЕЊА О КРСНОЈ СЛАВИ , 171

Свештеник Милослав Гвоздић
РОЂЕНДАН НАШЕГ ДОМА, 171

Григорије Божовић
УОЧИ СВЕТОГА, 174

Свештеник Боривоје Симоновић
МОЋ КРСНЕ CЛABE, 185

Воја Јоцић
БОЖИЈА ПОМОЋ, 187

Петар Петровић
КРСНА CЛABA, 190

Јеромонах Caвa Вазнесењски
КРСНА CЛABA ЈЕ СПАСИЛА ОД ГРЕХА, 194

ХРИШЋАНСКИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИБОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ, 199
БАДЊИ ДАН, 203
БАДЊЕ ВЕЧЕ, 209
БОЖИЋ, 212
СРБСКА НОВА ГОДИНА, 215
КРСТОВДАН, 217
БОГОЈАВЉЕЊЕ, 217
ЈОВАЊДАН, 219
САВИНДАН, 219
ВЕЛИКИ ПОСТ И ВАСКРС, 220
СТРАСНА СЕДМИЦА И ВАСКРС, 223
Фарбање васкршњих јаја, 230
НАЈРАДОСНИЈИ ДАН, 231
Побусани понедељак, 231
ОБИЧАЈИ ЗА ДРУГЕ ПРАЗНИКЕ, 233

НЕХРИШЋАНСКИ ОБИЧАЈИ, СУЈЕВЕРЈА И ВРАЏБИНЕСУКОБ ПАГАНСКОГ И ХРИШЋАНСКОГ КАО ИЗВОР СУЈЕВЕРЈА, 239
ИЗ ИСТОРИЈЕ ПРАЗНОВЕРЈА, 244
ВЕРОВАЊЕ У СНОВЕ, 247
ПРЕДОСЕЋАЊА, 250
ДОБРО И ЛОШЕ „ЗНАМЕЊЕ", 250
МЕШАЊЕ РЕЧИ БОЖЈЕ С ПРАЗНОВЕРЈЕМ, 251
АМАЈЛИЈЕ, 251
ЛЕЧЕ ЛИ ВРАЧАРИ?, 252
ПОСТОЈИ ЛИ УРОК? ДА ЛИ „САЛИВАТИ СТРАВУ“?, 253

КАКО ЦРКВА БРИНЕ О НАМА?О МОЛИТВАМА ЦРКВЕ ЗА СВАКОГ ВЕРНОГ, 259
СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА, 263
ТАЈНА КРШТЕЊА, 263
ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА, 265
ТАЈНА ПОКАЈАЊА, 267
ТАЈНА БРАКА, 268
ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА, 269
МОЛИТВОСЛОВЉА, 271
СЛУЖБА ОПЕЛА: ИСПРАЋАЈ У ВЕЧНИ ЖИВОТ, 275

ЖИВОТ Y ЦРКВИЗБОГ ЧЕГА ЈЕ БОГ СТВОРИО ЦРКВУ?, 293
ПОНАШАЊЕ У ХРАМУ, 293
Како се понашати у храму Божјем?, 294
Зашто жена у храму покрива главу?.297
СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА, 300
ЦРКВА ЈЕ ОРГАНИЗАМ, АЛИ И ОРГАНИЗАЦИЈА, 301

ЖИВОТ ПРАВОСЛАВНИХ У ДOMУ
КАКАВ ЈЕ ДОМ ХРИШЋАНИНА, 303
ПОСТ, 316
БЛАГОЧЕСТИВИ ОБИЧАЈИ

ЗАШТО ПОСТОЈИ ПОБОЖНА ОБИЧАЈНОСТ?, 318
О СВЕТОМ ПРИЧЕШЋУ, 319
О ИКОНАМА ШТАМПАНИМ У НОВИНАМА, 320
О БРОЈАНИЦАМА, 325
КАКО ПОСТУПАТИ СА СВЕТИЊАМА ВАН УПОТРЕБЕ, 328
НЕРАДНИ ДАНИ И ЦРВЕНО СЛОВО, 328
ДА ПОНОВИМО, 329
КАКО УПРАЖЊАВАТИ ОБИЧАЈЕ Y ВЕЛИКИМ ГРАДОВИМА / РАЗМИШЉАЊЕ НА КРАЈУ, 331

НАРОДНИ МОЛИТВЕНИКСЛАВАРИЦА или „дизање" славе при ломљењу колача према народном обичају, 339
СРПСКЕ НАРОДНЕ МОЛИТВЕ
Народна молитва из Црне Горе, 341
Молитва гатачког сељака, 342
Молитва Светом Николи, 343
Српска народна молитва, 343
Молитва из Левча и Темнића, 344
Молитва са Косова, 344
Славска молитва, 345
МОЛИТВЕ У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА
Народна молитва, 347
Чин узимања Богојављенске воде после припреме, 347

СЛАВСКИ ТРОПАРИ, 351
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА, 376


О овој књизи
Књига коју читалац има у рукама настала је поводом хиљадугодишњег помена крсне славе у Срба. Она се бави не само славом, него и нашим верским обичајима, а укратко даје и преглед основних верских истина које би сваки православни хришћанин у нашем народу требало да зна.

Крсна слава је израз светосавске духовности, онога што је Свети владика Николај звао „православљем србског стила и искуства“. Али, светосавље је, пре свега и изнад свега, хришћанска вера која је нашла сво) обичајни израз у нашем народу. Професор Богословског факултета СПЦ, Теодор Титов, Рус, који је у часопису „Светосавље“ 1934. написао први програмски чланак на ову тему, забележио је, између осталог, и следеће: Свечовечанска Савина идеологија није била никако пансловенски филетизам. Свети Сава је био одушевљени панправославац. Више година свог просветитељског рада у Србији провео је у путовањима за Грчку, Свету Земљу, Египат и Бугарску. Главни је циљ ових путовања био чување,снажење и одржавање најближих односа и по могућности чак јединства између различитих помесних Православних Цркава/... / Само и једино светосавље је могло да спасе и очува српско племе за време његовог многовековног ропства, које је дошло као последица косовске катастрофе. То значи светосавље није етнофилетизам, него самосвојни израз свечовечанске суштине хришћанства. Чувени србски философ и теолог, др Димитрије Најдановић, који је такође много урадио на тумачењу светосавља, вели: „Наша Црква исповеда једну,свету,саборну и апостолску Цркву. Никад никоме није пало на памет да исповеда некакву „светосавску Цркву./... / Ниједан Србин није од памтивека до данас венчан у име Светога Саве него Свете Тројице. Нити причешћен пресветим и пречистим телом Светога Саве, него Господа и Спаса Исуса Христа. Једном речи, ниједна Света Тајна није обављена у име Светога Саве /... / Најмање је Светоме Сави падало на ум „светосавље“. Он је био
васцео православац превасходно светогорског православља”. Свети

Јустин Ћелијски, са своје стране, у „Светосављу као философији живота“, јасно вели: „Кад се наша народна душа први пут устумарала на раскрсници између два света, Свети Сава ју је одлучно повео путем Богочовека Христа. До њега, она је била слепа; кроз њега, она је прогледала и први пут угледала вечну Истину и вечни смисао живота. Од смртног, он је душу нашу окренуо Бесмртном, од временог Вечном, од човечјег Богочовечном".

А Свети Николај Жички у свом предавању „Национализам Светог Саве“ истиче: „Сава није постао интернационалист, него жарки еванђелски националист. И касније као старац он није дао да се до његова срца дохвати шовинизам или искључивост према другим народима, ближим и даљним, него је пружао своју помоћ сваком народу Божјем на земљи где год је долазио и где год је могао. Тај неискључиви и широки дух поште (поштовања, нап. прир.) и љубави према свим народима наследио је српски народ од свог светитеља и одржао га је на висини и у части кроз дуге светосавске векове”.

Дакле, бити светосавски Србин значи бити свечовечански православни хришћанин. Зато ова књига почиње једном нарочитом веронауком, под насловом „Срб је Христов", што је реч коју је Свети ђакон Авакум, мученик за веру, рекао Турцима кад су хтели да га преведу на ислам да би му поштедели живот. Али, Христос му је био дражи од живота. „Срб је Христов” је веронаука коју нам је, кроз своја предавања, оставио велики духовник друге половине 20. века, блаженопочивши епископ будимски Данило (Крстић). Ми је у овој књизи доносимо кроз низ одговора на питања што их свако кога занимају Бог и душа може поставити. Благодарни смо брату у Христу Мирку Нанићу који нам је доставио прекуцане белешке с његових предавања.

У поглављу „Ко су Срби и како веру ју“ бавимо се неколиким питањима која се тичу србског религиозног акта начина на који је наш народ одговорио на Христов позив у Цркву. Пошто је србска слава један од најрадоснијих празника, дали смо тумачење смисла празновања, објасни ли везу између традиционалног ратарског календара наше патријархалне цивилизације и празничног календара Цркве, а слику србске народне побожности понудили у повести о начину на који је наш човек примао Свето Причешће на Васкрс, доживљавајући, како каже Милован Данојлић, Бога као „Мајстора за велико и несхватљиво".

Наша крсна слава имала је и свој развој од тзв. „праславе", какву је, пре хиљаду година, славио војвода Ивац у околини Охрида, преко средњовековног периода, када јој Свети Сава даје данашње уобличење, до наших дана. Против крсне славе су се бориле преверице, бивши Срби, који су, убијајући своје сународнике, настојали да убију своје сећање на издају. И комунисти су желели да разоре наше славско сећање у Христу, али нису успели у томе.

Шта значе наши славски обичаји? После дубинског тумачења овог породичног обреда, које нам даје Владика Николај, понуђен је низ сведочења о многоликости србске славе, који указују на дубину народне душе која благодари Господу за сва доброчинства Његова. Из разних крајева чују се славословни гласови Срба. Пошто слава окупља породицу, дати су и називи родбине и својте у некад најпородичнијем народу на Балкану, које смо, авај, почели да заборављамо.

Подробни практични приручник за слављење славе дат је у тексту блаженопочившег владике браничевског Хризостома (Војиновића), под насловом „Зашто и како се слави слава ”. Дати су одговори на многобројна питања шта је слава, како су наши преци поштовали крсну славу, откуда гозбе о славама, шта је потребно припремити за слављење славе, како се спремају колач и жито...