Аутор: Никола Маројевић
Страна: 236
► Остали детаљи

Благословио: Njegovo Preosveštenstvo episkop šumadijski G. Jovan

Ако у нечему за човека Фјодор Михајлович Достојевски може бити учитељ и путеводитељ, онда најпре може бити стога што је проповедао да Христова светлост обасјава и најкрајњу таму, да је икона Божија (1. Мој. 1, 27) сачувана и у највећем грешнику, и да је, коначно, то књига из које може изнићи нада у нови и бољи живот. Нема слободе без љубави (Велики инквизитор), нити може постојати љубав без слободне заједнице човека са човеком и човека са Богом. У слободној саможртвеној љубави (Соња Мармеладов) Достојевски открива темеље човекове личности.

Преко "другог" гласа Достојевски уводи Другог у књижевност, где душа као станиште и храм живога Бога има кључну улогу у процесу задобијања човекове личности. Тако писац "подземног" човека "кажњава" боравком у "мртвом дому" и коначно га изводи на дневну светлост. Робија прочишћава, али не лечи. Човек из подземља је зацељен, и почиње процес његовог узрастаља, који га доводи до човекобога - Кирилова. Самоубиством Кирилова (донекле и Ставрогина), злочином Раскољникова, промашеним Аркадијевим животом, Фјодор Михајлович своди философију по човеку и науци света (Кол. 2, 8), и преко Аљоше Карамазова припрема пут за појаву новог истински "позитивног" типа и у књижевности и у животу руског народа. Зато лик до краја позитивног типа премашује границе књижевног дела и уметности уопште, залазећи у домен општечовечанског.

Уводећи Јеванђеље у књижевност и у живот руског човека, покушавао је да пред Христом провери свако "проклето питање" које је мучило њега и његове јунаке. Одгонетајући, у светлости Христовог лица, тајну човека - створио је свечовечанску логику и због тога његово време не може проћи, него увек изнова надолази. "Све тек што долази" ...




УВОД, 7

I. Књижевно-теоријски метод стваралаштва Ф. М. Достојевског
Преглед стваралачког опуса Ф. М. Достојевског, 19
Одлике поетике Ф. М. Достојевског, 38

II. Расветљаваље човекове душе - психолошка зрења Ф. М. Достојевског
Раскољников - Свидригајлов - Лужин, 73

III. Философско огледање човекове личности - персонализам Ф. М. Достојевског
Ниси ти крив, 109
Човек у човеку - маска и личност, 128
Ја нисам ја, 143

IV. Светлост Христовог лица - богословске перспективе дела Ф. М. Достојевског
Јеванђеље и Достојевски, 157
Соња - Раскољников - Лазар из Витаније, 188
"Кротка"- Бег у Онострана, 195
Појава Христа у Великом инквизитору, 204

Закључак, 233
Извори, 234
Summary, 236