Аутор: Архиепископ Јован Шаховској
Страна: 116
► Остали детаљи

Своје успомене писао сам без уверења да су потребне било коме; живот сваког човека исувише је личан, али он свагда може нешто рећи другима. Његова тајна је - јединство и непоновљивост човекове личности. Од малих ногу човек носи у себи ту непоновљивост као образ вишег света. Удаљеност од светлости спушта нас до стандардности и безличности, а макар мало приближавање светлости открива у свакоме непоновљива, свима неопходна својства живота. Од тих својстава ствара се Царство Божије у човеку. Ми га носимо у себи и свакоме се оно открива у најбољим тренуцима. Али, то Царство никога не приморава на своју љубав. Оно је као молитва на коју човека није могуће принудити.