Аутор: Невенка Недељковић
Страна: 336
► Остали детаљи

Срби нису много религиозан народ, али готово сви славе славу. Притом велику пажњу поклањају томе како се слави, а да врло слабо познају значење оног што се слави. Није необично срести свечара који не зна ни основне податке о свом кућном заштитнику, па се управља према легендама, народним веровањима и празноверицама. СРПСКЕ СЛАВЕ – ЧУВАРИ ОГЊИШТА етнолога Невенке Недељковић покушај је да се то исправи.

• у раскошно украшеном повезу од еко-коже (доступно и у заштитној стојећој дрвеној кутији)
• биографије 121 свеца који се славе као крсне славе
• више од 100 икона и фресака славских светитеља

Без обзира на то да ли славу доживљавамо као верски обред, породичну светковину или обележје националне припадности, оно је једино наслеђе које се преноси са оца на сина а које се не може продати, похарчити, пропити, заложити. Зато је важно да славу чувамо и одржавамо. Зато нам је битно да је познајемо и прослављамо. Ова књига споменик је тој насушној српској потреби.

Поред тога ко је био светац ког славите као заштитника рода и дома, у овој књизи сазнаћете и:
• зашто се слава одржала само у нашем народу и чијом заслугом
• у ком веку је слављење крсног имена добило облик који данас познајемо
• ко су Срби светитељи које славимо као крсно име
• колико породица којег светог слави
• које су најчешће а које најређе крсне славе у Срба
• која је највећа покретна слава
• зашто Срби некад промене славу
• које славе су славиле српске владарске породице
• шта све данас Срби славе
• зашто највише слава славимо у касну јесен и зиму, од Св. Томе (19. октобра) до Св. Трифуна (14. фебруара)
• који дан, као славски, надмашује све остале дане у години
• колико се дана слави слава
• како је пре појаве мобилних телефона и личних асистената народ по славама памтио кад се који посао ваља обавити
• шта је то без чега се не може прослављати слава
• у коју просторију и на који зид се по правилу поставља славска икона
• како се на ђурђевданској икони представља Свети Ђорђе, а како на оној која се истиче за Ђурђиц
• када је и на чији предлог почело прослављање Светог Саве као школске славе
• која је симболика украса од посног теста на славском колачу.