Autor: Rolf Vigershaus
Strana: 168
► Ostali detalji

Rolf Vigershaus (1944) je nemački filozof. Među glavnim područjima njegovog intresovanja su filozofija jezika i filozofija Frankfurtske škole. Pažnju filozofske publike skrenuo je na sebe stutijom Analiza jezika i sociologija. Važnost Vitgenštajnove filozofije jezika za društvene nauke (1975). Pored ove knjige o Habermasu, još nekoliko knjiga posvetio je Frankfurtsksoj školi i njenim najvažnijim predstavnicima: Frankfurtska škola. Njena istorija i teorijski (1986), Teodor V. Adorno (1987), Uvod u Maksa Horkhaimera (1998) i Vitgenštajn i Adorno. Dva tipa modernog filozofiranja (2000).

Sadržaj

(I) “I ja sam proizvod ‘prevaspitavanja’“
Detinjstvo i mladost pre i posle 1945. godine
(II) „Akademski sam sazreo u provincijalnom nemačkom kontekstu“
1949-1956: Od konzervativnih univerziteta do izmeštenog Instituta za društveno istraživanje
(III) “Uplašio sam se kada me je moj prijatelj Apel prvi put javno nazvao neomarksistom”
1956-1961: Asistent-istraživač i kandidat za habilitaciju u Frankfurtu
(IV) „Za mene nikada nije postojalo nešto poput ‘buržoaske nauke’“
1961-1964: Vanredni profesor filozofije u Hajdelbergu
(V) „Izuzetna osetljivost za neistinitost važećih legitimacija“
1964-1971: Profesor filozofije i sociologije u Frankfurtu
(VI) “Iz zastranjivanja moderne treba učiti”
1971-1981: Direktor Maks Plank instituta u Štarnbergu
(VII) “Utopijski sadržaj komunikacijskog društva”
1983-1994: Profesor filozofije u Frankfurtu
(VIII) “Treba raditi na operacionalizaciji dugoročnih ciljeva”
Od 1994. život kosmopolite nakon odlaska iz Štarnberga

(Ilustracija u knjizi.)
Jirgen Habermas i jugoslovenski fiolozof Gajo Petrović u Dubrovniku 1976. godine