Данас, кад нас већ више од једног века дели од завршетка Великог рата и прекрајања мапа у Европи, које је у великој мери одредило нашу данашњу судбину, имамо прилику за зрело, потпуније сагледавање прошлих догађаја. Већ на први поглед може се рећи да усвојена решења нису била добра јер су послужила као извор нових недаћа и раздора, а већ пре Другог светског рата показало се доста тих заблуда, посебно на Балкану где је брзо нестајала слога и распршивале се заблуде о могућностима заједничког живота. Зато нам је дужност да што боље схватимо наше претке, њихове намере и заблуде, њихово право лице, али и право лице наших тадашњих непријатеља. Дело Арчибалда Рајса веома упечатљиво говори баш то – какви смо били ми и наши непријатељи.

Позив који је Рајсу, као већ светски афирмисаном научнику, стигао 1914. године из Србије, поклопио се са његовим незадовољством  понашањем Германа у укупним европским оквирима и фактички га усмерио да се људски и научно посвети изучавању ратних злочина. Његовом хуманом бићу било је важно да искаже став према  злочинима почињеним од стране Аустроугарске и Немачке, а касније и Бугарске, над цивилима у рату. Све веће суочавање са ратном стварношћу у Србији утицало је на Рајса да наша земља постане његов коначни животни избор, а српски сељак-војник његов брат.

Определили смо се да ова књига буде зборник Рајсових званичних извештаја и да кроз његове исказе непосредно сазнамо како је видео наше непријатеље. То је толико важно да нисмо изоставили ништа од његових ратних извештаја тадашњој српској влади. Ти извештаји најчешће су нeпријатни за читање, али су нужни и дужност нам је да им се повремено враћамо.