Autor: Мишел Пастуро
Strana: -
► Ostali detalji

Данас је у Европи жута све ређа у свакодневном животу и
све занемаренија у свету симбола. Међутим,
није увек било тако. Древни народи су жуту
сматрали безмало светом
бојом, симболом светла,
топлоте и
богатства. Заузимала је
важно место у
верским обредима античке Грчке и
Рима, док су
је Келти и
Германи повезивали са
златом и бесмртношћу. Пад жуте почиње у средњем веку, када јој се приписује
двојако значење. Лоша жута, боја горке жучи и пакленог огња, означава превару, похлепу,
издају, каткад болест или лудило, док је добра жута, боја злата, меда и зрелог жита,
знак моћи, радости и обиља. Почев од XVI столећа, међутим, жута незаустављиво узмиче и губи
своје место у материјалној култури. Протестантска реформација и католичка контрареформација,
а затим и „буржоаске вредности“ у XИX столећу, доприносе  опадању њеног угледа. Иако је наука убраја у основне
боје, њена симболика остаје двосмислена. И дан-данас се зеленкастожута боја сматра
ружном или чак опасном јер асоцира на болест и отров, док се наранџастожута доживљава
као јарка, весела и благотворна по угледу на воће те боје.


 Богато илустрована,
Жута. Историја једне боје пета је књига у едицији започетој 2000.
и посвећеној историји боја у Европи од древног доба до наших дана. Претходиле су јој Плава (2000), Црна (2008), Зелена (2013) и Црвена (2016).